Agresivno ponašanje je normalna pojava kod dece između 1. i 3. godine. To je doba kada oni shvataju da imaju svoje mesto u svetu, da su individue i pokušavaju da ostvare određenu vrstu nezavisnosti. U tom periodu, osete se besno kada dođe do prepreka poput mame koja neće da ih pusti da uzmu nešto sa stola ili drugara koji ne želi da podeli svoje igračke sa drugima i reaguju tako što svoje burne emocije iskažu kroz ujedanje ili udaranje.

Koji su razlozi za ovakvo ponašanje kod male dece?

Agresija može imati različite izvore. Jedan od mogućih je temperament. Energično dete će češće udariti nekoga ili ga ujesti kada je nezadovoljno ili uznemireno, nego mirno dete. Razlog tome je urođeni način reagovanja na situacije, aktivnija deca to čine sa više strasti, emocija i snage. Međutim, poznato je i da deca najmirnijeg temperamenta ujedu nekoga kada im zubi rastu. To je još jedan razlog dečijoj frustraciji koju oni rešavaju na taj način. Desni su tokom rasta zuba napete i bolne pa bebe drugima stavljaju do znanja da postoji problem.

Ponekad je razlog ovakvog ponašanja čista radoznalost. Deca žele da saznaju kakvu će reakciju proizvesti kada udare brata/sestru ili ujedu roditelje, ali u ovome nema nikakve loše namere. Oni nisu svesni posledica kao ni bola koji bi eventualno izazvali kod druge osobe. Empatiju počinju da razvijaju tek nakon 2. godine, ili čak kasnije.

Ovaj period je okarakterisan i istraživanjem sveta. Mnoga mala deca pokušavaju da istraže svoju okolinu tako što stvari iz nje stavljaju u usta. Ponekada su to igračke, daljinski, mobilni telefon ali može se u ustima zadesiti i nečija ruka, noga ili rame, u zavisnosti od toga šta mogu da dohvate. Ovo svakako ne treba da vas brine, problem ujedanja se lako reši, a često prođe nakon navršene 3. godine, shvatite to kao jedan od njihovih načina da otkriju svet.

Kao što smo već naveli, iritacije dovode do iskazivanja burnih emocija kod neke dece. Kada ona nemaju drugi način da iskažu kako se osećaju, bilo da je u pitanju nešto pozitivno poput uzbuđenja ili negativno kao uznemirenost, nemaju reči kojim bi to opisali kao odrasli ljudi, već reaguju u skladu sa instinktom i primitivnim nagonima – ujedaju i udaraju.

Nekada je detetu potrebna pažnja i ono shvata da je dobija kada učini nešto neprihvatljivo, kao na primer kada iskazuje agresivno ponašanje. U ovom slučaju, morate mu pojasniti da to nije način komunikacije niti privlačenja pažnje. Još neki od razloga mogu biti potreba za fizičkom aktivnošću ili potreba za spavanjem, ukoliko je dete umorno.

Zapamtite, agresija je u ovom periodu sasvim normalan način reagovanja kod male dece. Nastala je usled nemogućnosti da se drugačije odgovori na situacije, jakih emocija poput besa, ljubomore ili euforije i izraženih draži iz okoline (npr. intenzivno svetlo). To naravno ne znači da treba da je ignorišete i da ne naučite dete pravom načinu vladanja, ali nemojte ni suditi svakom postupku strogo, vaš mališan to ne radi iz loše namere.

Kako da sprečite agresivnost kod deteta?

Ovo se nekada može činiti kao pravi izazov. Od velike je važnosti da ne pokušavate nikakva objašnjenja ili vaspitne mere dok je dete i dalje uzbuđeno. Udarci, vikanje i pretnje mogu da ostave posledice, kako fizičke tako i psihičke, a i ne treba da ga učite da se nasiljem rešavaju stvari. Odvojite ga od osobe koju je povredilo i dajte mu par minuta tajm-auta. Kada se smiri razgovarajte sa njim, u suprotnom tok agresivnog ponašanja može biti preusmeren na Vas i tad sav trud postaje uzaludan.

Ako je razlog ujedanja rast zuba, nosite uvek sa sobom gumene igračke za pomoć nicanju zuba. One su uglavnom ispunjene vodom, pa ih možete staviti u frižider ili zamrzivač kako bi se dobro ohladile. Detetu će prijati da ublaži bol ovom igračkom i manje su šanse da će ujesti nekog iz svoje okoline.

Pratite ponašanje! Ako postoji šablon po kojem dete reaguje, lakše ćete uočiti okidače i pravi uzrok npr. da li je agresivno samo u nekom određenom prostoru (kod kuće, u parku, u vrtiću), da li se samo prema određenim osobama tako ponaša, kada se javlja udaranje i ujedanje (pred spavanje, hranjenje, odlazak iz parka)… Zapitajte se i kako vi sami reagujete kada je u pitanju ovakvo ponašanje, da li ste strogi i temperamentni, da li lako planete, da li ste i sami nekad udarili dete, da li ima nekih velikih promena u vašem životu, možda stresa koji je uticao i na dete?

Trebalo bi da zadržite smirenost i manire i nakon neprikladnog ponašanja deteta. Njemu može biti zanimljiva vaša ishitrena i burna reakcija i to ga kasnije može podsticati da ponavlja neke stvari, u isto vreme psovke i vika mogu biti veoma uznemirujući za tudje dete koje je tu  prisutno (s’ obzirom da niste jedini roditelj na svetu, vaša reakcija lako može da pogorša situaciju).

Uvek predložite detetu da se naredni put drugačije ophodi prema osobi koju je povredilo. Objasnite mu kako se reaguje na otimanje igračke ili guranje, a da se ne upotrebljava sila. Treba da zna da kaže “Vrati mi igračku”, “Ne guraj me”, “To mi se ne dopada” itd. umesto ujedanja, čupanja i udaranja. Naravno, trebaće truda da ga ovo naučite ali vremenom će razumeti razliku i  bolji način za iskazivanje emocija.

Dajte detetu izbor kada znate da će dospeti u situaciju u kojoj prikazuje agresiju. Na primer, ako znate da će početi da vrišti, udara vas i slično, kada mu kažete da je vreme da odete iz parka, recite mu nešto poput: “Možeš još samo malo da se igraš, pa moramo da krenemo kući. Da li želiš da ideš na tobogan ili ljuljašku?” Na ovaj način, dajete mu osećaj kontrole i to će ga smiriti, i sprečiti da se ponaša agresivno.

Predložite mu da u stresnim situacijama i samo pronađe način da se smiri. Ako idete u vrtić ili kod rođaka i znate da se dete tamo unervozi, recite mu da može da ponese svoju omiljenu igračku ako će ga to smiriti. Tako će postati svesno svojih emocija i nakon nekog vremena početi da kontroliše agresiju i bes.

Recite mu da razumete zašto je ljuto ali da se reakcija mora promeniti. Dok mu objašnjavate, koristite ruke i gestikulaciju da bi lakše zadržali mališanov interes na temi. Pokažite mu pažnju i kada čini dobre stvari. Ohrabrite ga i pohvalite kada deli svoje igračke, postupa prijateljski sa drugom decom ili vas sluša. Posvetite mu pažnju i u ovakvim situacijama da bi shvatio njihovu važnost.

Ako primetite da dete primenjuje silu ili je nasilno kada se igra sa igračkama, skrenite mu pažnju da to nije prikladno i da ne treba to da čini. Obratite pažnju na to kako se vaše dete igra i kakav program gleda. Crtaći koje gleda mogu imati elemente nasilja koji podstiču takvo ponašanje. Moderno viđenje je da drama obezbeđuje gledanost i kreatori tome teže, drugim rečima, obrazovanje im nije prioritetni cilj. Kako biste izbegli pogrešno usmeravanje i agresiju kod deteta, proverite sadržaj koji vase dete konzumira.

Dajte mu neki ventil, aktivnost koja će mu pomoći da izrazi jake emocije. Bacanje lopte, fudbal, trčanje… sve to može dobro da posluži za kanalisanje energije kod dece. Dozvolite mu da ima svoje mesto, svoj kutak u koji ga možete poslati kada se ponaša agresivno. Ovo nije kazna, već način da se opusti i oslobodi negativne energije. Nemojte ujedati dete kako biste ga naveli da prekine sa tim. To nije dobar način, jer postoji velika šansa da će vas dete imitirati i nastaviti sa tim. Objasnite mu kako se njegovo ponašanje odražava na druge. Na primer, kada me udariš mene to boli i slično. Na taj način ističete detetu činjenice i dajete mu uvid u posledice njegovih postupaka.

Ako je dete udarilo ili ugrizlo brata ili sestru, usmerite pažnju na njih. Obično roditelji odmah iskažu bes i negodovanje ka detetu koje je ugrizlo, ali trebalo bi da se okrenu detetu koje je povređeno. Time će pokazati da se pažnja ne dobija povređivanjem drugih.

Pitajte dete kako još može da reaguje na uzimanje igračke ili odlazak iz parka. Pomozite mu da samo dođe do zaključaka, do pravilnog ponašanja u takvim situacijama – može da dopusti drugaru da se igra neko vreme pa da ga pita za igračku, može pitati da se igra još malo u parku pa onda da krene itd.

Pohvalite vašeg mališana kada vam traži nešto umesto što vam otima iz ruke. Tako će naučiti koji je pravi način ophođenja.

Nemojte se mešati u prepirke pre vremena. Kada se vaše dete raspravlja sa drugim detetom oko ljuljaške ili lutke, dopustite mu da samo nađe rešenje. Naravno, ako vidite da prikazuje agresiju, morate prići i rešiti sukob. Bitno je da mu napomenete da uvek može tražiti vašu pomoć.

Ako se dete oseća nervozno zbog jakih draži iz okoline, trudite se da vam je radio u automobilu utišan, TV kod kuće takođe, ne terajte ga da ide negde ako mu je jako toplo i intenzivna svetlost ga čini razdražljivim, vodite ga u kupovinu sa sobom, imajte više zajedničkih aktivnosti na otvorenom gde će shvatiti da je sigurno i pored buke i mnogo ljudi.

Zagrlite dete ili ga pozovite da se igra kada osetite da se unervozilo i da će nekoga da ujede ili udari. Tako mu skrećete pažnju i oslobađate ga stresa.

Izbegavajte izlaske napolje i druženje sa drugima kada je ono previše umorno. To može da dovede do agresivnog ponašanja. Takođe potrudite se da ponesete sa sobom grickalice koje ćete ponuditi detetu kada primetite da je ogladnelo. Nedostatak hrane i sna mogu biti okidači kada su u pitanju ugrizi i udarci. Stroga kazna neće sprečiti ovakvo ponašanje, može da dovede do strahova i košmara, ali dete je često ne povezuje sa svojim postupcima.

Kada je pravo vreme da potražite pomoć?

Kada agresija izmakne kontroli, ne možete je rešiti sami bez pomoći stručnjaka. Ukoliko primetite da dete sve češće pristupa situacijama nasilno i bez straha od posledica, da je ujedanje i udaranje postalo mnogo češće, da prolaze nedelje, a to se i dalje nastavlja, ometa kontakt sa drugom decom i odraslima, plaši malu decu sa kojom dete provodi vreme, ne može da se suzdrži uprkos vašem trudu, možda je vreme da kontaktirate psihologa koji će vam pomoći da pronađete razlog ovom ponašanju i uspešno ga promenite. Zapamtite, ne možete brzo usmeriti vladanje vašeg deteta, potrebno je vreme i strpljenje kako bi ono shvatilo u čemu greši i šta je pravilno.

Šta ako je vaše dete pretrpelo ujed?

Potrudite se da odmah isperete ranu vodom i sapunom, čak iako ne vidite tragove probijanja kože. U slučaju da je rana duboka, dezinfikujte je i pratite narednih par dana. Ako primetite gnoj ili da rana ne zaceljuje, potražite savet lekara, jer postoji mogućnost bakterijske infekcije za koji su neophodni antibiotici.

Objasnite detetu situaciju u kojoj se našlo i koja je vodila do ujeda ili bilo kakvog oblika nasilja. Moguće je da se ono oseća zbunjeno ili čak ugroženo i važno je da razume kako je do ujeda došlo. Recite mu da neka deca prosto reaguju na taj način kada se uplaše ili unervoze, ili im rastu zubi (ako je u pitanju bilo mala beba), ali da to nikako nije ispravno. Mnogi roditelji se plaše da će nakon ovakvog slučaja i njihovo dete početi da ujeda ili udara drugu decu, ali to nije čest slučaj. Imperativ je razgovarati sa njim kako to ponašanje ne bi shvatio kao prihvatljivo i kao novi način da reaguje na situacije u kojima mu je nelagodno.