Roditelji se najčešće zbog neplodnosti jednog ili oba partnera, odlučuju za asistiranu reprodukciju. Ova tehnika donela je mogućnost začeća za roditelje koji su godinama bezuspešno pokušavali da dobiju dete. Postoji nekoliko vrsta asistirane reprodukcije i potrebno je naglasiti da pre nego što donesete odluku, morate otići kod svog lekara i posavetovati se. Morate saznati da li ste pravi kandidat za ovakve metode i upoznati se sa njima što bolje, kako biste uopšte mogli da razmatrate ovakvu ideju.

Šta je asistirana reprodukcija i kako funkcioniše?

Kako biste shvatili na koji način deluje asistirana reprodukcija, najpre morate znati kako izgleda normalna (neasistirana) reprodukcija kod ljudi. Naime, muškarac bi trebalo da tokom odnosa ejakulira, odnosno da ispusti semenu tečnost koja sadrži spermatozoide, u vaginu, gde će se oni dalje sprovesti sve do mesta u jajovodu gde se spajaju sa ženskom jajnom ćelijom, tokom ovulacije (pogledajte članak “Zdravlje reproduktivnog sistema kod žene”). Dakle, muška polna ćelija ili spermatozoid, mora biti sposobna da pliva do jajovoda i tako oplodi jajnu ćeliju. Kada se to dogodi, nastali zigot (oplođena jajna ćelija) ubrzano se deli (brazda) i razvija, silazi do materice i implantira se. Tehnike asistirane reprodukcije se koriste ukoliko dolazi do smetnji tokom procesa oplođenja (spermatozoidi nisu u stanju da plivaju do jajne ćelije, žena ne ovulira onako kako je predviđeno itd.).

In vitro oplodnja (IVF) je jedna od mogućih izbora. Ona podrazumeva oplođenje van tela žene (vantelesna oplodnja), tako što se izvade jajne ćelije i spermatozoidi, koji se u laboratorijskim uslovima spajaju, a potom stavljaju u matericu u precizno određenom periodu. Pre nego što se jajne ćelije izvade, žena bi trebalo da pije lekove koji stimulišu ovulaciju, tako da se nekoliko jajnih ćelija razvija, a potom i oslobodi. Ovo je neophodno uraditi jer postoji mogućnost da jedna od oplođenih ćelija ima određenu anomaliju, ili da se neka jajna ćelija uopšte ne oplodi. Kako bi se takve situacije izbegle, koristi se nekoliko jajnih ćelija. Čitav ovaj proces je nadgledan od strane lekara. Lekove ne bi trebalo da uzimate bez prethodno obavljene konsultacije. Što se spermatozoida tiče, dobijaju se putem masturbacije, ili u posebnim slučajevima kada semena tečnost ne sadrži spermatozoide, direktno se uzimaju iz testisa. Potom se jajne ćelije i spermatozoidi mešaju, ili se jedan spermatozoid posebnom iglom ubacuje u jajnu ćeliju. Navedeno je da čak i do tri četvrtine od ukupnog broja jajnih ćelija koje su iskorišćene, bude oplođeno. Međutim, događa se da su rezultati drugačiji, naročito ako je kvalitet polnih ćelija loš. Dešavalo se da do oplođenja uopšte i ne dođe, pa je neophodno sačekati sledeći ciklus kako bi se postupak ponovio. U roku od otprilike 6 dana, embrioni se ubacuju u matericu i ukoliko se razvoj bude odvijao onako kako je predviđeno, odnosno ukoliko kvalitet polnih ćelija ne dovede do stvaranja anomalija, embrion (ili embrioni) se implantira/ju i nastavlja razvoj. Čitav ovaj proces od početka, pa do samog kraja traje mesec dana.

Postoji još nekoliko varijacija kao i drugih metoda asistirane reprodukcije. Jedna od onih koja se u skorije vreme slabije koristi jeste unutarmaterična inseminacija (IUI). Ovaj termin označava postupak unošenja spermatozoida (zbog nemogućnosti spajanja polnih ćelija) u matericu žene, odakle putuju do jajovoda, gde mogu da oplode jajnu ćeliju. Ova metoda je manje invazivna i jeftinija od vantelesne oplodnje, ali zato je i uslovljena sa nekoliko faktora, naime žena mora imati prohodne jajovode i neophodno je da ovulira (da nema poremećaj u ovulaciji), da su spermatozoidi pokretljivi i sposobni da dođu do jajovoda, kao i da su polne ćelije zdrave. Ovaj metod se preporučuje parovima koji su mladi i zdavi, ali koji imaju manje poteškoće sa začećem usled problematičnosti sa cerviksom kod žene, disfunkcije ejakulacije kod muškarca i sličnih stanja. Ne zaboravite, od velikog je značaja da se najpre posavetujete sa lekarom i otkrijete razlog neplodnosti, kako biste utvrdili koja bi metoda bila najefikasnija.

Intratubarni transfer gameta (GIFT) predstavlja još jednu od opcija. Termin se odnosi na prenošenje gameta (jajne ćelije i spermatozoida) u jajovod, tako da se tamo odvija oplođenje. Ovim metodom se izbegava gajenje i oplođenje van tela žene. Postupak je svuda sličan, žena prvo pije lekove koji stimulišu ovulaciju, pa se potom vade sazrele jajne ćelije i spermatozoidi od muškarca, zatim se gameti ubacuju u jajovod gde može doći do oplođenja. Ovakav postupak je malo prirodniji od vantelesne oplodnje, ali je danas sve ređe korišćen. Zahtevaju ga parovi koji iz religijskih razloga ne žele da se podvrgnu vantelesnoj oplodnji, ili žene koje imaju prohodne jajnike.

Što se varijacija tiče, moguće je da se za vantelesnu oplodnju upotrebi surogat majka. U tom slučaju se koriste jajne ćelije i spermatozoidi para, ali se oplođena jajna ćelija ne stavlja u ženu koja je dala te ćelije, već u tzv. surogat, koja će održavati trudnoću i doneti bebu na svet umesto druge žene. Takođe, događa se da je potreban donor spermatozoida ili jajne ćelije, što se može pronaći na klinikama koje se bave primenjivanjem metoda asistirane reprodukcije. Doniranje je neophodno u slučaju kada postoji mogućnost da dete razvije neku bolest koja se nasleđuje, kvalitet polnih ćelija je mali i ne može da dovede do zdravog potomstva ili do začeća uopšte, žena ili muškarac ne proizvode gamete iz nekog razloga ili je žena imala nekoliko pobačaja. Vrlo je retka situacija da ljudi odluče da doniraju smrznute embrione koji im više nisu potrebni, ali i to se događa.

Nekada se savetuje i genetska dijanostika (PGD) embriona pre transfera u matericu. Ovo se najčešće radi u okviru vantelesne oplodnje i podrazumeva uzimanje nekoliko ćelija od embriona kako bi se testirale na različite genetičke poremećaje i hromozomske anomalije. Ukoliko se embrion pokaže kao pogodan, odnosno ukoliko nema ove poremećaje, stavlja se u matericu. Ovaj metod se naročito preporučuje majkama koje su starije od 35 godina. Stručnjaci napominju da genetska dijagnostika podrazumeva da je žena tokom trudnoće u obavezi da vrši različite preglede i radi testove kako bi otkrila da li je sa detetom sve u redu.

Da li ste dobar kandidat za asistiranu reprodukciju?

Ako nakon 12 meseci pokušavanja, odnosno nakon 6 meseci (za slučaj da je žena starija od 35) nije došlo do uspešnog začeća, trebalo bi da posetite lekara i obavite razne testove kako biste utvrdili šta stvara problem tokom oplođenja. Statistika kaže da svaki 7. par u Srbiji ima problema sa začećem, a asistirana reprodukcija može da pomogne u određenim slučajevima. Naravno, trebalo bi uzeti u obzir da je ovakav poduhvat zahtevan u emocionalnom, fizičkom, pa i u materijalnom pogledu (naročito vantelesna oplodnja sa genetskim dijagnostikovanjem). Takođe, uvek postoji šansa da princip ne da očekivane rezultate ili da se postupak otkaže usled komplikacija. Ukoliko mislite da ste spremni na trud i iscrpljenost koja dolazi sa ovim metodama, posavetujte se sa svojim lekarom koji će vam preporučiti adekvatnu ustanovu za primenjivanje metoda asistirane reprodukcije.