Bezbednost na internetu

Od kada se pojavio internet, korisnici se bave pitanjem kako da upotreba istog bude maksimalno efikasna, sa minimalnom opasnošću po lične podatke. Akcenat se stavlja na bezbednost dece na internetu, jer sve veći procenat tinejdžera i dece mlađe od 12 godina koristi brojne društvene mreže. Zadatak roditelja koji podrazumeva zaštitu i nadgledanje deteta, sve je teži, jer se čini kao da je nemoguće pratiti detetovu aktivnost u svakom trenutku. Međutim, potrebno je biti dobro informisan kako bi se i dete moglo podučiti opasnostima koje vrebaju na internetu i tako zajedno sa njim pronaći najbolju varijantu zaštite.

Upoznajte dete sa internetom i postavite pravila

U današnje vreme, male su verovatnoće da ćete uspeti da izolujete dete od upotrebe interneta. Suočite se sa tim da će u jednom trenutku morati da mu pristupi, bilo da je u pitanju čas informatike u školi ili druženje kod prijatelja. Iz tog razloga, najbolje bi bilo da vi budete ti koji će mu predstaviti internet i objasniti koja se pravila moraju poštovati prilikom upotrebe istog. Ideja je da zajedno sednete sa detetom i pokažete mu neke stranice na internetu i kako se koriste. Tokom ovog iskustva, potrudite se da mu naglasite šta očekujete da poštuje, recimo: vreme u toku dana koje mu je dozvoljeno da provede koristeći internet, mesto u kući gde će ga koristiti (neka to za početak bude dnevna soba npr.), ponašanje prema drugima tokom igranja nekih onlajn igrica ili tokom ćaskanja, kao i davanje ličnih informacija, čemu ćemo posebno posvetiti pažnju u ovom članku. Napomenite koje web stranice su dozvoljene i prikladne, kao i da se očekuje da ne posećuje one zabranjene. Trebalo bi i vi sami da se držite ovih pravila kako biste pokazali dobar primer i tako motivisali dete da poštuje pravila koja ste zadali.

Zaštitite privatne podatke

Ova tema se ne odnosi samo na decu, roditelji moraju da se informišu i da na adekvatan način zaštite svoju porodicu od zloupotrebe podataka. Promenite podešavanja na vašem internet pretraživaču tako da vaša privatnost ne bude ugrožena. Danas su popularne društvene mreže kao što su instagram, fejsbuk, snepčet i slično, a one imaju podešavanja koja mogu da promene izloženost vaših podataka. Ovde je reč o tome ko može da vidi vaše slike, video snimke, objave, broj telefona, lokaciju, sklonosti itd., a sve postavke se nalaze u “Podešavanju privatnosti”. Ako već postavljate slike vaše porodice ili ako ste dopustili detetu da koristi neku od ovih društvenih mreža, promenite podešavanja tako da publika koja ima pristup ovim podacima bude mala i odabrana. Objasnite mu da dodavanje, prihvatanje zahteva i razgovor sa nepoznatima može biti izuzetno opasan.

Obratite pažnju na internet zamke koje izgledaju kao reklame ili imejlovi u kojima vam govore da ste nešto osvojili ili vas navode *mračnim šablonima da kliknete na neki link raznim ponudama i izjavama. Ukoliko uđete u link, možete pokupiti virus sa interneta i izuzetno ugroziti vašu privatnost. Odgovarajte na imejlove u koje ste sigurni da su validni i ne nasedajte na internet mamce. Oni mogu biti vrlo ubedljivi, nekad i sa lažnim logom neke popularne kompanije, ali ponude koje imaju su uglavnom nerealne i zahtevaju da otvorite link, što bi trebalo da vam predstavlja prvi znak da nešto nije u redu i da treba da prijavite imejl kao mamac ili “phishing”.

Ukoliko koristite Windows operativni sistem koristite antivirus koji vas može zaštititi. Imajte u vidu da postoje i oni koji nisu provereni i koji mogu da načine veću štetu nego što ste zamislili. Pre nego što se odlučite za antivirus program, raspitajte se o mogućnostima koje imate. Ne bi bilo loše da razmislite o nekom sistemu *(“Oblak” – Cloud) za vaš računar koji će čuvati vaše podatke, a u isto vreme vam omogućiti lak pristup sadržajima na internetu. Takođe, iako su vam rekli da vaš uređaj ima antivirus u sebi, budite svesni toga da je i dalje osetljiv na neke viruse i da vam je potrebna dodatna zaštita. Ukoliko su vam resursi “tesni” i Apple nije opcija, razmislite da se prebacite na Linux i zbog vas i zbog vaše dece.

Kada instalirate aplikaciju, ona vam traži dozvolu da pristupi dodatnim podacima (postoje podrazumevani pristupi koje sistem dodeli automatski). Trebalo bi da maksimalno ograničite ovaj pristup kako biste osigurali vas i vaše dete. Ovo naročito važi za one igrice koje dete instalira, razmišljajući samo o tome koliko su zabavne i privlačne. Na uređaju možete otići u podešavanja i u aplikacije, gde ćete moći da vidite koje sve dozvole imaju određene aplikacije. Zabranite sve što smatrate nepotrebnim, na primer, zašto bi igrica imala pristup lokaciji vašeg (ili detetovog) telefona? Ili galeriji, datotekama i fajlovima? Zašto bi foto editor koji koristite mogao da čita vaše sms poruke ili koristi kontakt listu? Iako ne optužujemo nikoga, uglavnom će aplikacije iskoristiti ove podatke (jer ste im dozvolili) i prodati ih nekim marketinškim kompanijama ili u neku još goru svrhu. Ako neka aplikacija ne radi bez ovih dozvola, razmislite o instaliranju neke druge, koja zahteva razumniju količinu podataka na raspolaganju. Upamtite, uvek postoji i šansa da dobronamerna aplikacija bude hakovana i da vaši podaci i fajlovi završe javni na internetu.

Prekrijte prednju kameru na telefonu ili laptopu. Ukoliko koristite računar, najbolje bi bilo da kameru držite uperenu u zid ili prekrivenu, kako biste izbegli potencijalnu špijunažu. Ovo možda deluje previše paranoično, ali takve stvari se zaista dešavaju i ne možete biti sigurni da se baš vama neće dogoditi. Mnogi se vode rečenicom “Zašto bi neko baš mene hakovao ili posmatrao? Ima mnogo zanimljivijih ljudi!”, ali to što mislite da nemate kompromitujuće sadržaje ne znači da ste zaštićeni od zloupotrebe. Takođe, ne znači da neko baš vas hoće, da napad nije usmeren ka vama lično nego da ste se vi jednostavno upecali. Zaštita za kameru se danas može kupiti, a i lako improvizovati tako da vas toliko jednostavan postupak i mera opreza mogu čuvati od raznih prevara. Zabeleženi su slučajevi ucenjivanja, prodaje i drugih zloupotreba materijala sa kamera računara, koji su dobijeni na ovaj način. Nema ničeg lošeg u prevenciji, koja je u ovakvim slučajevima itekako preporučljiva.

Nemojte koristiti Wifi mrežu koja nema bar neki nivo zaštite. Ovo posebno važi za one javne mreže koje su vam dostupne i koje ne zahtevaju nikakvu šifru. Danas čak i obični korisnici mogu doći do besplatnih i intuitivnih programa i iskoristiti ovu priliku da zloupotrebe vaše podatke, a da toga niste ni svesni. Zaključajte svoj internet i napravite šifru koja će sadržati dovoljno karaktera, brojeve, slova i znake. Ovo važi za sve šifre koje koristite, potrudite se da budu autentične, teške za otkrivanje i ne upotrebljivane ranije.

Proveravajte šta to vaše dete postavlja i potrudite se da zadobijete njegovo poverenje. Sve je više tinejdžera sa “privatnim” profilima, koje kriju od roditelja i na kojima objavljuju nešto što smatraju da roditelji ne bi trebalo da vide. Nemojte dozvoliti da i vaše dete počne da razmišlja na ovaj način. Pre svakog objavljivanja slike ili nekog statusa, recite mu da se zapita: “Da li bi voleo/la da tvoja nastavnica/baka/roditelj vidi ovo?”. Ako je odgovor ne, onda taj podatak nije za internet. Nije da pripada nekom “privatnom” profilu na kom će dete imati samo svoje društvo kao publiku, nego nije uopšte za objavljivanje. Svi mi volimo da podelimo neku šokantu vest sa drugima, ali mnogi ne shvataju značenje postavljanja neke slike ili statusa na internet. Ta objava je zauvek sačuvana, iako je možda vi obrišete nakon nekog perioda, trag da je postojala će biti tu. Šta ako je neko skinuo tu sliku i na taj način je sačuvao? Imajte u vidu da to što postavite mogu da sačuvaju ljudi koji su vaša publika, vaši pratioci ili “prijatelji”. Ukoliko niste spremni na to da neki vaši podaci budu na internetu, nemojte ih objavljivati, jer nakon toga nema nazad.

Internet predatori

Ova tema je postala vrlo ozbiljna u poslednjih nekoliko godina i sve se više radi na informisanju dece o opasnostima koje internet nosi. Tinejdžeri i deca mlađa od 12 godina često priču o internet predatorima shvataju kao bajku, legendu kojom roditelji plaše decu. To koliko je ovaj pojam realna opasnost predstavlja veliki broj slučajeva gde su deca zloupotrebljena od strane predatora i to uz pomoć interneta. Pored društva i trendova koji sve više zahtevaju upotrebu društvenih mreža i objavljivanje raznih podataka, teško je navesti dete da razmišlja o svojoj sigurnosti na pravi način, ali morate se truditi. Pitajte ih kako bi to oni reagovali da im se javi nepoznata osoba, ili im prikažite nekoliko primera gde je dete zaista bilo ugroženo zbog davanja podataka strancima putem interneta. Primeri koji su se zaista dogodili imaju uticaj (u najmanju ruku) blagog osvešćivanja kod dece i mladih. Neki shvate da ovakve situacije i nisu baš retke i osete da treba da preduzmu neke mere. Ovo naravno ne traje dugo i trebalo bi stalno raditi sa decom tako da im uđe u rutinu proveravanje sigurnosti i izbegavanje objavljivanja informacija o sebi na internetu.

Nekada igrice naivnog izgleda, kvizovi ili profili na društvenim mrežama, zahtevaju informacije poput imena, prezimena, broja telefona i slično. Koliko god to izgledalo bezazleno, ni deca ni odrasli ne bi trebalo da daju ovakve informacije. Dešava se da osoba sa kojom razgovaraju deluje baš kao da ih poznaje (jer je verovatno pronašla informaicije o njima na internetu), pa odluče da je bezbolno dati broj telefona, radi lakšeg komuniciranja. Traženje ličnih informacija bi trebalo da bude crveno upozorenje. Koliko god se osoba činila prijatna i interesantna, niko vam ne garantuje da je iza tog ekrana baš onakva osoba kao što vam se predstavlja. Ovo je izuzetno opasno, naročito kada dođe do ugovaranja sastanka sa tom osobom, koja se možda predstavila kao vršnjak, a koja je zapravo predator. Deca ne mogu da procene da li su u opasnosti, naročito ne ako nisu informisana o ovakvim stvarima. Recite im na koji način bi trebalo da reaguju na ovakve predloge ili uopšte na pokušaje nepoznatih ljudi na internetu da komuniciraju sa njima. Dakle, poenta je da se ne odaju lične informacije čak iako neka društvena mreža zahteva iste (dete može da koristi neke nadimke ili izmišljena imena), nema razgovora sa nepoznatim ljudima, nema sastajanja sa strancima, nema odgovaranja na poruke koje su uvredljive ili preteće, već ih treba odmah prijaviti roditeljima. Uverite dete da može da vam kaže sve i da naročito ovakve stvari ne treba da krije od vas. Čak iako je prekršilo neko od pravila, trebalo bi da vam kaže kako biste zajedno i blagovremeno rešili problem.

*Mračni šabloni je izraz upotrebljen da se opiše ponašanje vebsajta ili aplikacije u trenutku kada traži vašu saglasnost da prikupi odredjene informacije i pri tome manifestuje nedozvoljavanje kao loše, najčešće crveno-upozoravajućom bojom i brojnim dodatnim potvrdama, dok je opcija za potvrdu davanja saglasnosti najčešće “nežne” (zelene ili plave) boje i prolazi sa jednim klikom.

*Oblak – (Cloud) je popularan način da se oslovi virtuelni prostor, mesto na nekom serveru u svetu gde se čuvaju vaši fajlovi i podaci.