Tehnologija napreduje iz dana u dan i većina bi se složila da je život skoro pa nemoguć bez nje. Doba pametnih telefona i tableta je odavno počelo kao i neprestana edukacija odraslih ali i najmlađih o mogućim načinima upotrebe. Kad roditelji provedu značajan vremenski period u toku dana koristeći neku vrstu pametnog uređaja, to u dečijim očima znači samo jedno – da je uređaj veoma važna stvar. Mala deca imitirajući roditelje, počinju da uzimaju telefone kada ih vide na stolu, krevetu ili radnoj površini i shvataju da im mogu poslužiti za igru i interakciju.

Deca su do 2. i 3. godine u izraženom procesu mentalnog i fizičkog razvoja – istražuju svet svojim čulima i uče iz njega. U tom periodu ne bi trebalo da im pažnju oduzimaju telefoni, kompjuteri ili tableti jer ne mogu da podstaknu njihov intelektualni napredak. Koliko god da mališanova akcija na ekranu uređaja podstakne vizuelnu i/ili audio reakciju uređaja i to mu izgleda kao dostignuće, nije široko-upoznavajuće. Naprimer, recimo da dete u svojoj glavi zamisli da igračka na podu treba da bude na stolu. Da to postigne, dete mora da dohvati igračku, podigne je i stavi na sto. Sasvim nesvesno, dete mora da proceni koliko je daleko igračka koju želi da premesti, pri uzimanju u ručicu dete će osetiti težinu i temperaturu pa čak i tvrdoću igračke i onda da podigne igračku do željene visine i spusti na sto. Sasvim nesvesno orkestar osećaja gradi mališanov svet. To se ne dobija dodirom ekrana. Nakon 3. godine, dete je u stanju da uči putem sadržaja sa ekrana telefona ili tableta. Ali napominjemo, ograničeno vreme i nadzor roditelja su neophodni.

Istraživanja su pokazala da upotreba mobilnih telefona i tableta kod dece mlađe od 3. godine dovodi do poremećaja u govoru. Naime, deca bi do tog uzrasta trebalo da znaju da kažu i upotebe rečenicu dužine od u proseku oko 4 reči. Pokazalo se da ona koja su bila izložena medijima, nisu u stanju da komuniciraju sa okolinom na ovom stupnju. Deci je potrebna stimulacija za procese učenja, ali dokazano je da u ovako ranom dobu ovi uređaji mogu samo da štete. Najbolji podstrek je kontakt sa sredinom, sa ljudima, povezivanje emocija sa izrazima lica i gestikulacijom, učenje reči imitirajući roditelje i druge osobe, istraživanje prirodne sredine…

Takođe, teško je ne spomenuti zračenje. Iako mnogi kažu kako je to samo mit i zaista nema dokaza o tome, stručnjaci napominju da zraci i plava boja koje emituje ekran uređaja mogu biti štetni po određene moždane funkcije, npr. dolazi do poremećaja sna i poremećaja ritma organizma. Zapamtite da su u pitanju mališani mlađi od 2-3 godine, koji su u razvoju i osetljivi su na draži iz okoline. Svetlost koju emituje uređaj sprečava lučenje hormona spavanja, melatonina i to može da dovede do nesanice ili lošeg rasporeda spavanja kod dece (ovo važi i za odrasle), tako da bi, ako već dozvoljavate detetu da koristi mobilni/tablet, to trebalo da činite u toku dana, a ne pred spavanje.

Mnogi roditelji koriste priliku kada je dete nervozno i uznemireno, da im odvuku pažnju mobilnim telefonom ili tabletom. Ono se na taj način zainteresuje i smiri. Iako deluje korisno u tom trenutku, ovo može imati loš uticaj na dete kasnije. Ako ih ne naučite da stabilizuju ponašanje sami, da li će ikada uspeti, s’ obzirom na to da smirenje povezuju sa korišćenjem uređaja i dobijanjem onoga šta su tražili? Samoregulacija je bitna za razvoj deteta, jer utiče na njegov karakter i ponašanje. Ono mora znati koji postupci su primereni a koji ne i kako da reaguje na stvari. Ako mu se dok je nervozno da telefon kako bi se smirilo, ono ne uči ništa o svojim reakcijama i kako da kontroliše emocije.

Igra sa kockama i interaktivnim igračkama ima ključni značaj u razvijanju matematičke inteligencije i predispozicija za racionalno razmišljanje. Nijedna aplikacija ne može u potpunosti da zameni ove igre, čak je i prikazano da upotrebom igrica na telefonu može doći do smanjenja sposobnosti. Igračke su važne jer pomažu kod poboljšanja senzomotornih sposobnosti i prostorne inteligencije.

Odnos dete-roditelj ne sme biti potcenjen. Učeći u ranom dobu od roditelja kroz običan kontakt, dete kasnije stiče emotivnu zrelost, empatiju i gradi čvrst i blizak odnos. Telefoni i tableti u tom slučaju mogu poremetiti tu vezu i dovesti do apatije, asocijalnosti i udaljenosti od roditelja. Takođe, ako dođe do prekomerne upotrebe, izaziva se zavisnost. Malo dete shvata da ima bezbroj funkcija koje mu uređaj pruža i od kojih ga deli samo jedan dodir ekrana, pa to stvara osećaj moći. Ono ne uči o kontroli i granicama jer mu ih telefon često ne postavlja – može da skine koju god aplikaciju da želi. Ovde je neophodan nadzor roditelja. Ograničite dete, recite mu da sme da koristi samo jednu ili dve aplikacije. Pre nego što mu dozvolite da igra neku igricu, najpre je sami testirajte. Proverite da li ima neki neprikladan motiv ili reklamu i ukoliko vam se učini kao loša, obrišite je. Posebno obratite pažnju na privatnost. Kompanije danas nemilosrdno prikupljaju podatke o korisnicima, koje između ostalog koriste da razviju plan reklama. Možda zvuči benigno, ali pored šablona ponašanja, neke aplikacije snimaju zvuk, video i lokaciju. Vaše je da kažete da li je prihvatljivo da neko ima podatke do te mere o vašem mališanu.

Nema ničeg lošeg u tome da dete zna kako da preuzme aplikaciju, ali objasnite mu da mu za tako nešto treba vaša dozvola i savet.

Deca koja koriste telefone i tablete za komunikaciju, ne vide odraz svojih reči. Ne mogu videti izraz lica osobe kojoj su te reči upućene, kao ni protumačiti ono šta ona tačno oseća. Bliski kontakt tokom razgovora je bitan kako bi deca naučila da vladaju sobom u skladu sa osećanjima drugih. Ukoliko to izostane, moguće je da će oni postati nasilni prema drugima i da u tome ne vide grešku.

Ne treba da napominjemo da “ne pričaj sa strancima” važi i ovde. Mogućnosti da stvari pođu po zlu izgledaju neograničene.

Takođe, moguće je da će razviti socijalnu anksioznost, koja predstavlja vid mentalnog oboljenja u kom osoba ima strah od javnih nastupa i kontakta sa ljudima uopšte. Telefoni deci omogućavaju komunikaciju, saopštavanje bez ličnog susreta. U takvim slučajevima, ona mogu da izaberu da neke stvari lakše saopšte putem uređaja jer ne moraju da se nose sa posledicama reakcije druge osobe. Ovakvo ponašanje vodi do socijalne anksioznosti jer dete shvata da je “zaštićeno” iza ekrana i počinje da se plaši direktnih susreta i odgovora drugih.

Učestala upotreba uređaja dovela je i do toga da se gojaznost dece povećala. Manjak slobodnog vremena usled korišćenja telefona, laptopova, računara i tableta, dovodi do smanjene fizičke aktivnosti. Deci se preporučuje dnevno svega 2 sata vremena provedenih pred ekranom (ovo važi za stariju decu), dok bi ostatak slobodnog vremena trebalo iskoristiti za sport i interakciju sa drugom decom.

Vaša je odluka da li ćete objavljivati slike vašeg deteta na internetu i kada ćete mu dozvoliti da ima svoj prvi telefon. Ali pre nego što to uradite, informišite se o zloupotrebi podataka, o načinu na koji neko može da preuzme te slike i iskoristi ih za nešto, o lažnim profilima koji deci mogu da traže fotografije i da ih uznemiravaju, o zašititi na internetu… Mere opreza mogu da vas spase neprijatnosti ili nečeg još goreg što može da izađe iz mračnih uglova interneta. Zapamtite, nemaju svi najbolje namere i neophodno je da obavestite i dete o opasnostima kao i o zaštiti na mreži. Postoji mnogo dokumentarnih filmova edukativne prirode koji vam mogu pomoći.

Ako se pitate kada je pravo vreme da svom detetu kupite prvi telefon, odgovor je da je to onda kada ste sigurni da ono može da vodi računa o njemu (a i o sebi), kao i da je dovoljno odgovorno. Neki stručnjaci smatraju da je odgovarajuće vreme između 11 i 14 godina, ali ta odluka je svakako na vama jer najbolje poznajete svoje dete.

Naravno, postoje i prednosti kod korišćenja ovih uređaja od strane dece. Neke igrice traže sposobnost brzog donošenja odluka, što može da bude korisno i u stvarnom životu ako je dete razvije kroz igricu. Aplikacije koje imaju mogućnost traženja objekata i reči na slici unapređuju vizuelne sposobnosti, dok određene igrice pomažu u razvijanju perifernog vida. Koristite neke uređaje zajedno sa decom, ako žele da igrate igricu sa njima i slično, jer to može doprineti unapređenju vašeg odnosa. Dete će razviti sposobnost brzog kucanja, kao i snalaženja na internetu koje će mu zatrebati u budućnosti. Školarcima internet može poslužiti kao ogroman dodatni izvor znanja. Današnja deca jesu deca budućnosti, ali roditelji se moraju postarati da ih zaštite od negativnog uticaja medija. Ni jedan roditelj ne želi da njegovo dete postane potrošačka roba.

Potrudite se da pravite porodična okupljanja u prirodi, ili bilo gde da nema uređaja koji će ometati kontakt i međusobnu komunikaciju. Pokažite deci da su prave vrednosti u porodici i odnosima koji vladaju u njoj.