Čini se nekako ispravno da dete odrasta uz društvo životinja. Na taj način uči o svojim obavezama i potrebama drugih bića. Međutim, da li ste znali da pored učenja o odgovornosti, ljubimci imaju i druge pozitivne uticaje na decu?
Prednosti vezane za zdravlje deteta
Određena istraživanja pokazala su da se dete koje ima psa u proseku više vremena bavi fizičkom aktivnošću, u odnosu na dete koje nema psa. Ljubimci mogu da navedu decu da trče, skaču i igraju se, a na taj način doprinose njihovoj kondiciji. Takođe, ona mogu uz njih ostvariti vezu sa prirodom.
Što se zdravlja deteta tiče, smatra se da se šanse koje dete ima da dobije infekciju uha ili određene respiratorne probleme snižavaju kada ono živi u okruženju sa životinjama (ovo naravno nije slučaj kada dete ima određenu alergiju povezanu sa životinjom ili kada iz drugih razloga ima predispozicije za oboljenje). Takođe, stručnjaci kažu da se u određenim slučajevima javila manja upotreba antibiotika kod dece koje su imale psa ili mačku.
Prednosti vezane za kognitivni i emocionalni razvoj deteta
Mala deca se susreću sa emocijama drugih i često nisu u mogućnosti da ih tumače. Nedostaje im empatija koju treba kroz učenje da steknu. Životinje im pomažu pri ovom učenju, jer one mogu biti odličan primer emocija i reakcija. Kada dete udovolji životinji, vidi njenu srećnu reakciju i shvata kako da je tumači. Isto tako, kada se ljubimac rastuži, dete je u mogućnosti da prepozna određene znake tog raspoloženja i kasnije ih može tumačiti i kod drugih. Životinje mogu da nauče decu empatiji i prijateljskim odnosima koji mogu da vladaju među njima. Na taj način se deca mogu bolje socijalizovati.
Ljubimci mogu naučiti dete neke činjenice o životu. Oni su dobar primer življenja, mogu da budu bolesni, da se razmnožavaju ili da uginu. Ovo može detetu pomoći da bolje shvati ciklus života. Kada dođe do nesrećnog trenutka kada ljubimac ugine, dete uči o smrti i o načinu da se nosi sa gubitkom, što doprinosi razvoju njegove ličnosti.
Rad na poverenju je vrlo važan. Izreka kaže da je pas čovekov najbolji prijatelj, a to nije tako daleko od istine. Neka deca su stidljiva i ne otkrivaju svoje misli i emocije drugima. Ljubimci ovde mogu da pomognu tako što će se dete vezati za njih i u njima videti biće od poverenja. Određena istraživanja su pokazala da deca koja su imala ljubimce, imaju veće samopouzdanje. Razlog tome je vernost životinje – ona ne može da osuđuje dete za njegova dela i mališan to oseti. Na taj način, lakše se poveri ljubimcu i oslobodi se. On mu pruža bezuslovnu ljubav koja podiže samopouzdanje deteta.
Neka istraživanja pokazala su da deca koja imaju psa, imaju manje šanse za depresiju i anksioznost. Kao što smo već naveli, dete sa ljubimcem ostvaruje snažnu vezu, koja obiluje neverbalnom komunikacijom i empatijom. Ono često u njemu pronalazi utehu i ljubav koji su neophodni.
Što se znanja tiče, posedovanje životinje može da navede dete da se zainteresuje za različite vrste, rase, anatomiju i funkcije organa. Što više različitih ljubimaca ima, veće su šanse da će ga zanimati predmeti koji su povezani sa tom temom. Takođe, neka deca uče sa svojim životinjama pored sebe, a to se pokazalo kao uspešan metod. Naime, ljubimci redukuju stres i tako poboljšavaju koncentraciju. Školarci mogu i da čitaju svom psu, mački, zecu ili hrčku, tako da tim unapređuju svoje veštine.
Ljubimci uče decu odgovornostima i obavezama. Ako razmišljate da uzmete neku životinju, trebalo bi da shvatate koje sve potrebe ona ima. To naravno morate napomenuti i detetu. Nemojte sami da se brinete o njoj, uključite i vaše dete u hranjenje, čišćenje i kupanje ljubimca. Ovo može da nauči dete kako izgleda biti odgovoran za nešto i da je moguće da nešto zavisi od njega.
Posedovanje ljubimca može da nauči dete kako da tretira i ostala živa bića, kao i da shvati da oni nisu igračke. Ovo bi bilo dobro i roditelji da mu naglase prilikom prvog susreta sa ljubimcem. Naravno, ono dobija novog drugara za igru koji će verovatno imati isto energije kao i dete, ali to ne znači da treba da ga uznemirava kada spava ili kada ne želi da se igra. Dete će shvatiti da životinje imaju potrebe kao i ljudi i da se one moraju poštovati.
Budite oprezni
Uz ljubimce dolazi i oprez. Morate naučiti dete kako se ponaša u blizini životinje – da ne treba da skače, viče ili slično, jer se neke životinje uplaše takvog ponašanja. Takođe, povlačenje za rep, bockanje prstom u oko, zagledanje u zube i ostale stvari koje uznemiravaju životinju, ne dolaze u obzir. Objasnite detetu da nisu sve životinje pripitomljene i da čak i one koje jesu, mogu nekada da se ponašaju agresivno i da je neophodno biti umeren sa zahtevima. Recite im da uvek traže dozvolu od vlasnika kada žele da se približe životinji.
Deca mlađa od 4 godine nisu u stanju da kontrolišu svoje impulsivne nagone (neka mogu da čupaju ili stiskaju šakama kada su uzbuđena), ne bi trebalo puštati ih da borave u prostoriji same sa životinjom. Dete toliko malo ne može da shvati kakve posledice će njegova radnja doneti i može da uznemiri životinju do te mere da je ova povredi. U ovakvim slučajevima se podrazumeva nadzor roditelja ili odrasle osobe.
Deca mlađa od 10 godina najčešće nisu u stanju da se samostalno brinu o ljubimcu i potrebna im je pomoć roditelja. Ovo je doba kada ona uče o odgovornosti i moguće je da rado čiste za životinjom ili je hrane, ali roditelji ne bi trebalo prosto da se oslone na dete da će ono to redovno raditi.
Roditelji su uzor svojoj deci, ako oni ne vode računa o kućnim ljubimcima ili o drugim životinjama, deca to mogu da shvate kao poželjno ponašanje i da i sama postanu takva. Naučite ih da tretiraju sve životinje sa poštovanjem, kao i da budu oprezne kada su u pitanju one koje mogu da im predstavljaju opasnost.
Ukoliko smatrate da životinja koju ste uzeli nije adekvatna za vašu porodicu, pokušajte da je poklonite i udomite kod nekog drugog. To je mnogo savestniji postupak nego da je samo izbacite ili da proživljavate probleme sa njom iz dana u dan. Ako je agresivna ili ako je nažalost povredila vaše dete, javite se veterinaru i pedijatru. Morate biti sigurni da je vakcinisana kako biste se uverili da ne može doći do određenih infekcija kod deteta.