Jedan od vodećih uzroka smrti kod dece između 5. i 9. godine je saobraćajna nesreća, odnosno slučajevi kada automobil ili neko drugo vozilo udari dete. Sve je veća potreba za edukacijom koja se bavi saobraćajnim pravilima i znacima, koja će informisati decu i tako unaprediti njihovu bezbednost. U tom dobu njima je veoma lako odvući pažnju tokom prelaska ulice ili pruge, uz to su još i mnogo niži od prosečne osobe, pa ih vozači često kasno primete. Kako biste izbegli tragediju, nemojte čekati da škola ili neko drugi edukuje vaše dete na ovu temu, učinite to sami.
Ranjivost deteta u saobraćaju
Jedno istraživanje je pokazalo da se kod dece uzrasta od 5 godina do 17 godina, na rang listi uzroka smrti u prva četiri mesta pojavljuje saobraćajna nesreća. Ovo je alarmantan podatak, kao i onaj da u proseku na svaka 4 minuta u svetu dete (osoba mlađa od 18 godina) tragično nastrada u saobraćaju. Ovde nije reč samo o pešacima, već i o tinejdžerima koji voze bicikl ili motor, džogiraju stazom, voze skejt itd. Što se rizika od ozbiljne povrede tiče, deca su izloženija povredama mozga i lobanje, jer nisu razvijeni kao kod odrasle osobe. Takođe, njihove kognitivne i motoričke sposobnosti nisu na dovoljno velikom nivou da mogu samostalno da procene brzinu vozila koje im ide u susret i da se u skladu sa tim na vreme sklone. Mnogo draži iz okoline im odvlači pažnju i to ih stavlja u veliku opasnost u saobraćaju – zvukovi, svetlost ili osobe. Čak 38% dece žrtava nesreća su pešaci, dok su 36% bili putnici u vozilima.
Bezbednost u saobraćaju kod dece različitih uzrasta
Pristup prema sigurnosti u saobraćaju kod deteta sa 4 godine i sa 13 godina nije isti. Za dete koje je mlađe od 5 godina, podrazumeva se da ga držite za ruku kad prelazite ulicu. Ono nije sposobno samostalno da odredi da li može bezbedno da pređe na drugu stranu, niti shvata zašto vozila predstavljaju opasnost. Trebalo bi da vas drži za ruku dok je blizu bilo kakvog vozila ili prelaza, na parkingu, dok prilazite raskrsnici, na pešačkom, na biciklističkoj stazi (ako idete preko nje), kad prelazite prugu itd. Iako dete ne može samostalno da donosi odluke u saobraćaju (za sada to i dalje činite vi), vaš zadatak je da počnete sa učenjem o znacima, gledanju levo – desno i dva puta ako treba, razgovarate o tome kakvu opasnost predstavljaju neki prelazi, kao i da mu govorite šta sve tačno radite dok ste u saobraćaju, a da to utiče na vašu bezbednost. Pokažite mu da se vezujete u vožnji, koristite kacigu na motoru/biciklu, pazite u vožnji itd. Uvek načinite kontakt s očima sa vozačima na pešačkom pre nego što pređete ulicu. Pomozite detetu da razgraniči koji su to delovi u kojima sme da se igra i zašto se oni ne nalaze u blizini kolovoza.
Dete između 5 godina i 9 godina počinje da se ukljčuje u saobraćaj, bilo da je pešak ili vozač bicikla. Ovo je pravo vreme da obnovite i proširite priču o saobraćajnim znacima, semaforu, dozvoljenom ponašanju i oprezu koji se mora primeniti. Dete u ovom periodu ide u školu, pa bi bilo dobro da zajedno sa njim odredite koji put do škole je najbezbedniji, odnosno koji ima pešačke prelaze i semafore. Pokažite detetu jednostavnu taktiku po koracima:
- Zaustavi se pre prelaza.
- Pogledaj levo-desno za slučaj da neko vozilo ide u susret, obavi to više puta ako nisi siguran/a.
- Poslušaj oko sebe, možda je vozilo blizu, samo ga ne vidiš jer si na nezgodnom mestu (npr. nedaleko od krivine, na uzbrdici itd.)
- Razmisli o tome da li je bezbedno da pređeš ulicu.
Ovo i dalje nije idealno vreme da ostavite svoje dete bez nadzora u saobraćaju. Ako je potrebno, idite sa njim u školu neko vreme i posmatrajte kako se ponaša na semaforu, pešačkom, dok vozi bicikl i slično. Ispravite ga i objasnite mu zašto je važno poštovati ova pravila.
Kada su u pitanju deca uzrasta između 10 i 13 godina, iskustvo u saobraćaju je velika stvar. Ukoliko prethodno niste razgovarali sa detetom o poštovanju propisa, koracima tokom prelaska ulice, znacima i semaforima, ono ni u ovom dobu neće biti sposobno da bezbedno i samostalno pređe ulicu ili bude oprezno dok se nalazi pored puta. Šetajte sa njim često i to stazama koje su mu poznate i koje svakodnevno koristi, uverite se da poštuje sva pravila saobraćaja i da se vodi unapred definisanim pravilima tokom prelaska ulice. Takođe, trebalo bi da proširite priču o propisima s’ obzirom na to da je vaše dete sada starije. Za sve uzraste važi da bi deca trebalo da budu obučena u uočljive boje – crvena, žuta, narandžasta, zelena, plava, kako biste se osigurali da će ih vozači primetiti i na vreme odreagovati.
Parking kao opasnost
Možda niste razmišljali o tome koliko parking (bilo da je u vašoj kući, zgradi ili ispred supermarketa) može predstavljati potencijalnu opasnost po bezbednost vašeg deteta. To je skoro kao mali kolovoz, a možemo se složiti da u tržnim centrima gotovo sličan i regularnom putu. Naučite dete da nikada ne prilaze vozilima od nazad dok su parkirana, da ne prolaze pored njih, jer nikada ne znaju da li će vozač pokrenuti auto baš u tom momentu. Dete je malo i može lako biti neprimetno u retrovizoru. Kada ste na nekom prometnom i velikom parkingu, obavezno držite dete za ruku i pomozite mu da bezbedno stigne na stazu za pešake.
Korišćenje zaštitne opreme
Ovde je reč o upotrebi pojasa tokom vožnje, zaštitne kacige kao i drugih štitnika za bicikl, rolere, skejt ili motor. Ne treba da očekujete od deteta da veže pojas kad god putujete negde. Koliko god imalo godina, uvek proverite da li se vezalo pre nego što krenete. Takođe, od vas se očekuje da na pravilan način koristite sedište za dete i da proveravate kaiševe kad god ga vezujete (Pogledajte članak: “Podesite dečije sedište za auto tako da izbegnete najčešće greške”). Što se kaciga tiče, potražite proizvođača koji ima kacige različitih veličina u skladu sa uzrastom. Proverite kvalitet, jer je ova oprema veoma važna, naročito kod deteta jer mu je to jedini način da zaštiti glavu od ozbiljnih povreda tokom saobraćajne nesreće.
Uočljivost na putu
Već smo naveli da bi dete trebalo načiniti očiglednim na putu. Obucite ga u belu ili odeću svetlih, upečatljivih boja. Potrudite se da mu ranac ili kačket imaju neke uočljive šare ili pruge koje će skrenuti pažnju vozačima. Ukoliko deca idu u koloni i ako su u većem broju, trebalo bi da nose fluorescentne prsluke. Ovo naročito važi za ekskurzije i piknike gde deca mogu lako da se izdvoje iz velike grupe i nađu na putu. Što se biciklista tiče, obavezno je da imaju svetlo, čak i tokom dana. Lako možete pronaći u radnjama pristupačno svetlo čija se baterija puni, a koje je od velike važnosti za bezbednost vašeg deteta. Ukoliko se ono vraća kući u sumrak, obavezno sa sobom mora da ima ovo svetlo i prsluk koji će ga učiniti vidljivim na putu (možda postoje delovi rute gde ulične svetiljke ne funkcionišu u tom momentu).
Ograničenje brzine i vožnja pod uticajem alkohola
Sada ćemo govoriti o tome šta vozači mogu da učine za bezbednost dece u saobraćaju. Zakon je uveo ograničenje brzine u područjima škole koje se mora poštovati, negde čak i u bilo koje doba dana, ne samo tokom školskih časova. Gde je velika koncentracija pešaka, ograničenje brzine iznosi 30 km/h. Smanjenje brzine u oblastima gde ima pešaka je ključno za njihovu bezbednost, tako da postoje i prinudni usporivači ili “ležeći policajci”. Neophodno je da vozači poštuju ove propise kako bi deca i ostali učesnici saobraćaja bili sigurni. Veliku opasnost za pešake, bicikliste i putnike u vozilu predstavljaju vozači pod uticajem alkohola jer alkohol umanjuje brzinu refleksa kao i sposobnosti za donošenje dobrih odluka. Ovo ne samo da povećava rizik od nastanka nesreće, već i od smrtnih povreda. Neophodno je za vozače da obrate pažnju na svoje stanje tokom vožnje, da unapred isplaniraju drugi način prevoza (autobus, taksi) pre konzumiranja alkohola. Takođe je bitno da kontrole vozača od strane policije budu češće, kako bi se u što većoj meri izbegle tragedije.