Programi na televiziji su se mnogo promenili u odnosu na poslednjih nekoliko decenija. Reklame, emisije, rijaliti programi, serije… velika većina nije podobna, a ni bezbedna za vaše dete. Neophodno je da ako odlučite da dete izložite različitim televizijskim programima, vodite računa o njihovom sadržaju, temi, načinu izražavanja, međuljudskim odnosima kao i o uticaju koji stvaraju. Gotovo je pa i nemoguće zamisliti dom bez televizije, ali ključ u pravilnom korišćenju iste je upravo u kontroli.

Stručnjaci ne preporučuju roditeljima da izlažu decu mlađu od 2 godine televiziji. Bebama smeta svetlost sa ekrana kao i sam sadržaj jer im odvraćaju pažnju. Od velikog je značaja zabraniti maloj deci televiziju jer su ona u procesu razvoja nervnog sistema, a stimulacije koje dolaze sa ekrana su štetne. Čak iako ona ne gledaju direktno u njih, već ih majka hrani ili uspavljuje dok gleda neki program, odvlači im se pažnja zvukovima i slikama i to može da dovede do preterane stimulacije koja izaziva nesanicu i nervozu.

Ne smatrajte da je TV dadilja ili nešto što će u pravo vreme da odvuče pažnju vašem detetu, dok vi obavite nešto bez smetnje. Na stranu neprikladno ponašanje koje vaš mališan može da pokupi. Dok je dete malo, ostvarivanje veze sa roditeljima ima bitnu ulogu. Kontakt očima stvara blisku vezu koja je ključna za kasnije samopouzdanje i socijalnu interakciju.
Ne dozvolite da mediji uskrate vašem detetu ovu vezu. Zamenite ih čitanjem knjige, igranjem sa igračkama ili maženjem.

Deci od 2 do 5 godina trebalo bi vreme pred TV-om da ograničite na 1 sat dnevno. I smatra se neophodnim da nadgledate program koji gledaju. Budite upućeni u sadržaj crtanih filmova i emisija, jer morate znati ukoliko ima elemenata nasilja ili neprikladnih sadržaja kako biste to eliminisali. U današnje vreme postoji nekoliko stotina kanala dostupnih za gledanje, stoga morate biti oprezni kada stavite vaše dete ispred televizora samo da bi se zabavilo na neko vreme. Preporučljivi su programi koji edukuju i koji ne sadrže reklame. U ovom dobu deca nemaju kognitivne sposobnosti da razlikuju reklame od drugih sadržaja, ne znaju ni šta je sam pojam reklama. Takođe, ne umeju da razlikuju stvarnost od fantazije i fikcije i ono šta im se prikaže shvatiće kao realno i moguće. Posledice ovoga su strahovi i košmari, nasilno ponašanje, drugi vidovi neposlušnosti i uverenja koja su pogrešna. Kontrolišite tih sat vremena jer imaju veliki uticaj na ličnost vašeg deteta. Ono može postati manje osetljivo na nasilje ili ga čak i imitirati obzirom na to da je u ovom periodu imitacija poznata kao vid učenja radnji.

Istraživanja pokazuju da deca uzrasta do 6 godina koja su više izložena nasilnim programima, pokazala veću tendenciju da pokažu agresivna ponašanja kao i osobine asocijalnosti, u odnosu na decu koja su istim programima izložena manje.

Kada dete krene u zabaviše ili u prvi razred, kontrola vremena provedenog pred televizorom je još obaveznija. Njegov dan treba da se sastoji od zabavišta ili škole, treninga ili sportske aktivnosti koja traje minimum 1 sat, druženja i igrom sa drugom decom i spavanja. Što manje vremena ostane za TV, to bolje. Roditelji treba da nauče decu još u tom uzrastu, na koji način da iskoriste programe koji su im na raspolaganju. Prikazujte im edukativne emisije, kako da budu kreativna i kako da nauče nove, korisne stvari putem televizije.

Ukoliko se sadržaj sastoji od motiva i tema koji nisu prikladni za uzrast deteta, napredak može biti ozbiljno unazađen. Neka istraživanja su pokazala da dolazi čak i do depresije, post traumatskog stresnog poremećaja (ptsp), kao i do brojnih poremećaja spavanja i ponašanja.
Neophodno je da ovaj problem shvatite ozbiljno kako bi vaše dete imalo dobre uslove odrastanja i išla u korak sa ostalom decom.

Reklame koje promovišu restorane brze hrane u isto vreme promovišu i nezdravu ishranu. Kada dete krene u vrtić ili školu, njihov uticaj može znatno da se poveća jer je prisutan i pritisak okoline odnosno vršnjaka. Ono čuje kako je u popularni restoran posetilo mnoštvo njegovih vršnjaka i oseti obavezu da i samo ide tamo. Isto važi i za reklame o igračkama, sokovima, grickalicama… Sve one mogu imati mnogo veći uticaj nego što možete zamisliti. Ukoliko želite da vaše dete bude orijentisano ka zdravoj ishrani i dugom životu, objasnite mu ulogu marketinga na način koji ono može da shvati. Ne dozvolite da njegova uverenja budu kreirana od strane TV-a.

Još jedan od problema su seksualni sadržaji. Subtilni kao i direktni, oni su prisutni u reklamama, muzičkim spotovima, filmovima, serijama… Ne bi trebalo da dozvolite da neprikladni sadržaji poput ovih edukuju vaše dete o seksu. Kada na red dođu pitanja, ne izbegavajte ih. Odgovorite sa što više moguće istine, ali ne i previše detalja koji mogu da budu neshvatljivi i loše prihvaćeni od strane deteta. Programi koji prikazuju seksualni sadržaj najčešće uključuju temu prevare, neželjene trudnoće, retko i bolesti koje su polno prenosive. Nekada su prisutna čak i prosta, seksualna ponašanja koje dete ne shvata u tom dobu. Ukoliko ne razgovarate sa njim i ne objasnite mu, ono će takve stvari shvatiti kao popularne, kul, prihvatljive, kao nešto bez mogućih posledica i velike su šanse da će ih oponašati.

Ustanove nude malo edukacije o seksu, a roditelji se često ustručavaju da o tome razgovaraju sa decom, pa se desi najgori mogući scenario – da se ona edukuju putem TV-a, drugih medija i vršnjaka. Ovo je samo još jedan od primera razloga iz kojih bi trebalo da pazite na sadržaj i kontrolišete vreme koje dete provede pred ekranom.

Obzirom na obaveze koje roditelji imaju i na malo vremena koje mogu posvetiti nadzoru dece dok gledaju određene TV programe, postoji opcija koja vam omogućava da blokirate neke kanale. Mnogi ne znaju za ovu mogućnost, ali gotovo svi TV uređaji novijeg doba je imaju. Koristite je ukoliko ne možete da odvojite vreme i nadgledate dete dok gleda programe.

Nemojte da mislite da su vesti naivni program koji može da ima edukacioni učinak po dete. One nisu prilagođeni sadržaj i to se ogleda kroz izveštaje o terorističkim napadima, ubistvima, pljačkama, silovanjima, prirodnim katastrofama… Iako deluje kao dobar način da upozorite decu na loše ljude i situacije koje su moguće ako se ne drže određenih mera opreznosti, ovo to svakako nije. Stručnjaci napominju da ovakve reportaže mogu da dovedu do preterane strepnje (anksioznosti) kod dece, fobija, poremećaja sna itd. Potrudite se da ih ne izlažete ovim sadržajima i da gledate vesti kada deca nisu prisutna. To naravno ne znači da treba da ih dezinformišete ili slažete o stanju u njihovoj okolini. Objasnite im na prikladan način kakve opasnosti predstavljaju ljudi koji mogu da im naude, kako da se nose u trenucima u kojima se nađu ugroženi od takvih ljudi, kako se ponašati u vanrednoj situaciji…

Televizija ima i svoje dobre strane. Mala deca mogu da uče pesmice, nove reči, slova i boje, kao i neka društveno prihvatljiva ponašanja, manire, odnose među ljudima, putem interaktivnih sadržaja… Mogu da se upoznaju sa mnogim stvarima koje nisu u njihovoj okolini (životinjski svet, priroda, klima, različiti narodi i značenja njihovih ponašanja…). Ali kao što i sam naslov kaže, ključ zaista jeste u kontroli i ukoliko se i desi da dete odgleda neprikladan program, budite tu da mu objasnite i razuverite ga. U tom slučaju, ono će biti obrazovano i vaspitano na pravi način i ostvarićete snažniju vezu sa nasleđem.