Dugo se dijabetes smatrao za bolest koja zahvata samo odraslu populaciju. Međutim, svet je danas nažalost u prilici da svedoči velikom broju dece koja pate od dijabetesa i koja dobijaju terapiju još od vrlo ranog uzrasta. Broj dece raste svake godine i iz tog razloga lekari i nutricionisti napominju važnost zdrave ishrane i fizičke aktivnosti, naročito kada genetika svedoči da je dijabetes prisutan u porodici. Stručnjaci navode simptome koji se javljaju kod dece, koji ukoliko se otkriju rano, mogu da doprinesu boljem ishodu tretiranja ove bolesti. U daljem tekstu, govorićemo o simptomima dijabetesa tipa 1 i 2, kao i prevenciji koja je od velikog značaja za zdravlje deteta.

Dijabetes tip 1, definicija i simptomi

Dijabetes predstavlja stanje koje karakteriše povišen nivo glukoze (vrsta šećera) u krvi. Čovek kroz redovnu ishranu unosi dosta šećera, ali ih na adekvatan način razlaže i koristi u svojim metaboličkim procesima. Međutim, kada se on zadržava u krvi, to znači da se ne razlaže, odnosno da postoji problem sa hormonom insulinom, koji reguliše količinu šećera u krvi. Bez njega, glukoza ne putuje do ćelija, već se zadržava u krvi. Na dijabetes ovog tipa utiču faktori iz spoljašnje sredine, kao i nasleđe, odnosno genetika koju osoba nosi. Naravno, dešava se da dete koje nema genetiku za dijabetes, razvije tu bolest, što govori o značaju spoljašnje sredine (stres, nezdrava ishrana). Dijabetes tip 1 karakteriše nesposobnost pankreasa (žlezde u telu) da proizvodi insulin, ili to čini ali u maloj, nedovoljnoj količini. Za razliku od drugih tipova dijabetesa, to predstavlja problem imunog sistema. Ćelije imunog sistema, one koje služe za odbranu organizma, vremenom iz nekog razloga počinju da uništavaju beta ćelije u pankreasu, koje su odgovorne za stvaranje insulina. Ponekad su potrebne godine kako bi se sve ove ćelije uništile. Dakle, ovaj tip dijabetesa spada u autoimune bolesti. Mogu ga imati svi uzrasti, od beba pa do odraslih osoba (sa tim da slučajevi beba sa dijabetesom ovog tipa nisu česti). On je jedan od ozbiljnijih vidova ove bolesti jer ga nije moguće izlečiti i ne može da se preraste ili da pređe u neki drugi tip dijabetesa. Moguće je samo kontrolisati (učiniti hroničnim) ovo stanje tako što osoba redovno uzima dozu insulina. Napominjemo, konzumiranje velike količine slatkiša ne dovodi do dijabetesa tip 1. Postoje brojni faktori koji osim toga utiču na razvijanje ove bolesti.

Važno je obratiti pažnju na simptome koji mogu da otkriju dijabetes u ranom dobu i tako olakšaju lečenje:

• Učestalo mokrenje i žeđ kod deteta – Ovaj simptom se javlja jer povišen nivo glukoze u krvi dovodi do izvlačenja vode iz ćelija i tkiva, tako da se dete često oseća žedno i ima potrebu da urinira.
• Gubitak telesne mase – Obzirom na to da ćelije ne dobijaju šećer, dešava se da dete gubi mišićnu masu, odnosno da postaje sve mršavije. Stručnjaci navode da je moguće uočiti i nagli gubitak telesne mase, koji može biti simptom ove bolesti.
• Gljivične infekcije – Kod beba je moguće primetiti osipe ili gljivične infekcije tokom menjanja pelena, a što se starije dece tiče, devojčice mogu imati česte vaginalne gljivične infekcije.
• Glad i nezasitost – Kao što smo već naveli, bez insulina ćelije u telu ne dobijaju potreban šećer i događa se da dete gubi masu. Ono takođe oseća slabost i glad, jer iako unosi hranljive materije, one se ne koriste, već se šećer nakuplja u krvi.
• Glavobolja, osetljivost, konstantan umor i teško disanje – Bez glukoze i ostalih ugljenih hidrata, telo ne može da proizvede potrebnu energiju.
• Voćni miris koji dopire iz usta – Kada nema šećera, telo sagoreva mast, a to može da proizvede karakterističan zadah koji podseća na voće ili vino.
• Poremećaj vida – dete vidi zamućene slike – Kod izrazito velikog nivoa šećera u krvi, događa se da telo izvlači tečnost iz oka. Ovo znači da će dete imati zamućen vid, koji može da dovede i do glavobolje.

Ukoliko imate u porodici slučajeve dijabetesa, ili ste primetili neke od ovih simptoma, važno je da se najpre posavetujete sa lekarom. Nemojte samostalno donositi zaključke niti određivati terapiju, jer možda uopšte nije u pitanju dijabetes. Pratite simptome i pokušajte da se setite koliko je i da li je bilo slučajeva ove bolesti u vašoj porodici i navedite to sve lekaru pri poseti.

Dijabetes tip 2, definicija i simptomi

Gojaznost i nezdrava ishrana su usko povezani sa dijabetesom ovog tipa. Ovo stanje predstavlja insulinsku rezistenciju, u prevodu – telo nije u stanju da efektivno koristi insulin koji stvara, pa se javlja povišen nivo glukoze. Ovo se takođe dešava usled takoreći oštećenosti pankreasa. On proizvodi vrlo malo insulina ili ga uopšte ne proizvodi, ali iz razloga što je uslovno rečeno “isceđen”. Razlika između tipa 1 i tipa 2 je što je dijabetes ovog tipa moguće izlečiti, odnosno moguće je oporaviti pankreas tako da počne malo više da proizvodi insulin. To se čini terapijom koja podrazumeva lekove, uzimanje insulina, korigovanje ishrane tako da osoba unosi dovoljno vitamina i minerala, kao i pojačana fizička aktivnost. Kada se pankreas oporavi, to ne znači da je osoba spremna da se vrati starim navikama i da više ne treba da se pridržava pravila zdrave ishrane. Događa se da je i dalje potrebno uzimati lekove, ali u manjoj meri nego što je to bilo na početku. To je veliki napredak sa obzirom na stanje osobe na početku terapije i moguću opasnost u kojoj se nalazila. Ovaj tip je moguće u neku ruku izlečiti, ali nakon toga se često terapija zadrži i osoba mora da pazi na ishranu i kondiciju. Što se nasleđivanja tiče, genetika ima ulogu, kao i okruženje, ali je ovde naglašeno da je okidač ovog stanja često prekomerna gojaznost i loša ishrana. U današnje vreme, sve je više dece koja su gojazna i koja vode nezdrav život, što može da predstavlja veliku opasnost i čini ih potencijalnim kandidatima za oboljevanje od ovog tipa dijabetesa.

Što se simptoma tiče, dosta su slični kao i kod dijabetesa tipa 1:

• Slabost i umor – Visok nivo šećera u krvi dovodi do iscrpljenosti jer se ne stvara potrebna energija u telu.
• Potreba za uriniranjem i žeđ – Šećer u krvi odlazi u urin i to u velikim količinama, praćen vodom, što dovodi do potrebe za uriniranjem. Telu je takođe potrebna tečnost, pa se stvara žeđ.
• Glad, nezasitost i gubitak telesne mase – Dete traži izvor energije u hrani, iako telo nije u stanju da je koristi na adekvatan način, odnosno ne sagoreva šećer jer ne koristi insulin, pa se javlja nezasitost i učestala glad.
• Gljivične infekcije – Naročito u predelu genitalija.
• Slabo i sporo zarastanje rana na telu – Dijabetes utiče na cirkulaciju i može da ošteti nerve i krve sudove. Duga izloženost ovoj bolesti može da dovede do oštećivanja kolagena (protein u koži koji je zadužen za elastičnost), što izaziva sporije zaceljivanje rana na koži.
• Tamne fleke po telu – Još jedan uticaj dijabetesa na kožu ogleda se i u izgledu i strukturi tkiva. Koža tamni i to najčešće na delovima poput vrata i kod pazuha. Ovo je jedan od karakterističnih znakova koji vam može ukazati na dijabetes kod dece.

Prevencija dijabetesa

Simptomi dijabetesa tipa 1 mogu da se razviju izuzetno brzo, čak i za nekoliko nedelja, dok je tip 2 mnogo sporiji po ovom pitanju i može proći neprimećeno godinama. Danas i dalje ne postoji siguran način da se izbegne dijabetes tip 1. Moguće je uraditi neke testove koji samo mogu da ukažu na to da li će dete razviti bolest ili ne, ali ne i da je spreče. Ranim otkrivanjem se jedino mogu sprečiti komplikacije koje ova bolest izaziva i to tako što će se dete hraniti ispravno, baviti fizičkom aktivnošću i redovno kontrolisati nivo šećera u krvi. Što se dijabetesa tipa 2 tiče, stručnjaci napominju da u tom slučaju ishrana i aktivnost igraju veliku ulogu, jer su okidači ove bolesti. Sve je više gojazne dece i sve je veći broj obolelih od ovog tipa dijabetesa među decom. Neophodno je istaći činjenicu da je zdravlje deteta ugroženo kada je ono gojazno i da je neophodno da mu roditelji obezbede zdravu ishranu i način života koji će predstavljati jednostavnu prevenciju dijabetesa tipa 2.