Napad sličan epileptičnom, u određenim uslovima, može biti događaj kod bilo koga. Definicija kaže da on nastaje usled previše nervnih impulsa, koje možemo zamisliti kao strujne podsticaje. Kada se u jednom trenutku pošalje neuobičajeno mnogo ovih impulsa, mozak postane preopterećen i tada nastupa napad u vidu grčenja mišića, drhtavice i čudnog ponašanja. Napadi mogu da nastanu i kada dete nema epilepsiju, na primer kada ima visoku temperaturu ili je bolesno, ali ti napadi nisu epileptični. Epilepsija je mnogo komplikovanije stanje od opisanog, jer se promene kod strujnih signala dešavaju neočekivano i često.

Šta je epilepsija i koji su uzroci iste?

Epilepsija predstavlja stanje tokom kog dete ima učestale napade izazvane abnormalnom aktivnošću električnih (nervnih) impulsa u mozgu. Dolazi do neuobičajnog ometanja ovih signala, što utiče na mozak, pa se iz tog razloga dogodi napad. Epilepsija se vodi kao poremećaj mozga, a danas je jedan od najčešćih u toj kategoriji kod dece. Napadi mogu nastati usled brojnih faktora, kao na primer infekcija mozga, povreda, trovanja, kao i defekta tokom razvoja. Međutim, danas još uvek nije moguće svakoj vrsti epilepsije pronaći uzrok, pa se često opisuju kao one nepoznatog izvora.

Dete se dijagnostikuje nakon prvog napada. Potrebno je da lekar pretpostavi da će se napad ponoviti, kao i da nije izazvan nekim stanjem u kom se dete nalazilo. Potom, rade se brojni testovi koji će ustanoviti da li je reč o epilepsiji, kao na primer krvna slika, magnetna rezonanca, EEG i slično. Epilepsiju može da dijagnostikuje samo specijalista!

Što se uzroka tiče, pored povreda i infekcija mozga, veliku ulogu igra i genetika. Ukoliko dete ima genetičke predispozicije za ovaj poremećaj, velike su mogućnosti da će se on i ispoljiti. Takođe, veruje se da deca sa Daunovim sindromom i autizmom češće oboljevaju od epilepsije.

Parcijalni epileptični napad

Kada se dijagnostikuje epilepsija, potrebno je odrediti koji tip je u pitanju, kako bi se primenila odgovarajuća terapija. Postoje dva tipa epileptičnog napada, koji se zasnivaju na delu mozga koji je zahvaćen, kao i na simptomima koji se ispoljavaju tokom napada. Parcijalni epileptični napad se javlja kada je zahvaćen jedan ili više delova mozga. Ovom napadu prethode simptomi poput: problemi sa sluhom, zbunjenost, problem sa čulom mirisa, zamućen vid, euforija ili izrazit strah. Ovaj tip napada možemo podeliti na jednostavni parcijalni epileptični napad i kompleksni parcijalni epileptični napad.

Jednostavni parcijalni epileptični napad karakteriše grčenje određene grupe mišića (mišići ruke, prstiju itd.), ali ukoliko se smetnja lokalizuje u režnju mozga odgovornom za vid, mogući su i problemi sa vidom. Dete tokom ovakvog napada ne gubi svest, a još neki simptoma su mučnina, glavobolja, bledilo u licu, groznica, preznojavanje itd.

Kompleksni parcijalni epileptični napad karakteriše gubitak svesti, jer je lokalizovan u režnju mozga odgovornom za pamćenje i emocije. To ne mora da znači da će dete da se onesvesti, već da će samo prestati da bude svesno dešavanja oko sebe, odnosno neće se sećati napada. Ono može tokom napada da se ponaša neuobičajno za situaciju, da se smeje, plače, vrišti ili izgleda zbunjeno i odsutno.

Generalni epileptični napad

Kada se abnormalija lokalizuje u obe polovine mozga, reč je generalnom epileptičnom napadu tokom kog dete u potpunosti izgubi svest. Ovu vrstu napada možemo podeliti na astatični, petit mal (apsans), generalizovani tonično-konični napad (GTK) i mioklonični napad.

Astatični ili atonični, akinetički generalni epileptični napad karakteriše iznenadno opuštanje mišića, dakle dete padne ili mu određeni mišići izgube tonus, kao na primer mišići vrata. Ono potom nije u stanju da se pomeri, zgrči mišiće ili odgovori na nadražaje iz okoline.

Petit mal napad ili apsans napad, karakteriše odsustvo svesti deteta na neko vreme. Ono tada može da gleda u jednu tačku i da se ne pomera, a napad može da se dogodi nekoliko puta u toku dana. Oči su pozicionirane blago naviše, a osoba ne pada na zemlju već ostaje u poziciji u kojoj je bila neposredno pre napada. Dete nije svesno da se napad dogodio i kao što je naglo i nastupio, tako se naglo i završava i dete se vraća aktivnosti koju je započelo. Često se ovo stanje meša sa nekim psihičkim problemima.

Generalizovani tonično-klonični napad (GTK) se naziva još i grand mal napad. Njega karakteriše nekoliko faza tokom kojih su vidljivi simptomi: gubitak svesti, grčenje svih mišića, trzanje i grčenje vilice (može doći do ugriza jezika), krkljanje, poluotvorenost očiju sa jabučicama na gore, ispuštanje pene (ukoliko se pljuvačka pretvori u istu), a na kraju nastupa klonična faza koja podrazumeva opuštanje mišića. Na kraju napada, dete može biti pospano, ošamućeno i može da ima probleme sa vidom.

Mioklonični napad podrazumeva nagle i nevoljne potrebe, najčešće ruku i nogu. Dete tada može da ispusti nešto što je držalo ili udari u nešto pored sebe. Ono je svesno napada, a on se događa i do nekoliko puta na dan, iako se veruje da se najčešće dešava ujutru u periodu nakon buđenja.

Tretman kod epilepsije

Stručnjaci navode da veliki broj dece preraste epilepsiju, odnosno da ona nestane tokom nekoliko godina. Kada je u pitanju tretiranje ovog poremećaja, prepisuju se lekovi koji mogu da utiču na simptome epilepsije, kao i da smanje učestalost napada. Važno je napomenuti da ovi medikamenti ne menjaju strukturu mozga i ne rešavaju problem ili oštećenje koje je napravljeno na njemu, već samo kontrolišu napade. Ove lekove prepisuju lekari i to uz prethodno savetovanje i obavljanje testova, kako bi se odredilo koji je preparat idealan za dete i njegovo stanje. Kako postoji više tipova epilepsije, tako je neophodno odrediti terapiju koja će odgovarati detetu, a to čini specijalista. Ukoliko je vašem detetu prepisana terapija lekovima, držite se rasporeda i redovno je primenjujte kod deteta. Nemojte samostalno da izbacujete medikamente iz upotrebe, kao ni da određujete dozu, jer to može imati loše posledice.

Postoje i načini ishrane koji se savetuju roditeljima kako bi se smanjila učestalost napada kod dece, a oni podrazumevaju veliku količinu masti i proteina, a malu dozu ugljenih hidrata. Ovakva ishrana dovodi do stvaranja ketona u organizmu (ketogena ili keto dijeta), koji služe kao pravilan izvor energije za mozak i srce. Pre primene ove dijete, posavetujte se sa lekarom.

Kako da pomognete detetu koje ima epilepsiju?

Razgovarajte sa vaspitačicama u vrtiću ili sa učiteljicom/nastavnicima u školi. Pripremite plan prve pomoći tokom napada i dajte im određene informaicje o tome kako napad izgleda i koji su simptomi koji mu prethode. Dete nema bolove tokom napada, ali on može da izgleda zastrašujuće, pa bi trebalo pripremiti osoblje i drugu decu na ovakve situacije. Ostavite broj telefona vašeg lekara koji je upućen u stanje deteta, kao i lekove koji su detetu neophodni.

Dete koje ima epilepsiju može biti u svakom drugom pogledu sasvim zdravo. Vodite računa da se hrani pravilno i uzima lekove, kao i da dobija dovoljno sna. Kada se bolje upoznate sa poremećajem koji je prisiutan kod vaše deteta, izbegavajte draži iz okoline koje deluju kao okidači napada – jaka svetlost, buka, previše stresa itd.

U zavisnosti od uzrasta i temperamenta, epilepsija različito utiče na svako dete. Ono se može osećati izolovano, odbačeno ili osramoćeno pred drugima. Nekada se dete oseća prestrašeno tokom napada i to može imati uticaj na njegovo mentalno zdravlje. Ohrabrite dete da priča o svojim strahovima i brigama, kao i da otvoreno govori o epilepsiji. Objasnite mu da je taj poremećaj čest u populaciji, pa i među decom i da postoji verovatnoća da će ga prevazići. Uverite ga u to da će lekovi koje pije da mu obezbede što je moguće normalno funkcionisanje sa epilepsijom i da će napadi biti manje učestali i ne toliko intenzivni. Ukoliko vama ili vašem detetu treba pomoć da se nosite sa ovom bolešću, posavetujte se sa psihologom.

Epilepsija ne treba da bude prepreka niti kočnica za decu, jer svako dete bi trebalo da ima mogućnosti da ostvari svoje snove. Razgovarajte sa detetom i objasnite mu kako ga ovaj poremećaj ne definiše i kako ono ima pred sobom budućnost kao i sva ostala deca.