Hrana koja najčešće dovodi do gušenja kod dece

Pojava da se dete zagrcne ili počne gušiti (ostane bez vazduha) sa hranom, je vrlo česta. Dešava se deci svih uzrasta, od novorođenčadi do školaraca. Međutim, postoje načini da se spreči gušenje odabirom hrane koja ima male šanse da dovede do toga. Pored navođenja ovih namirnica, objasnićemo i principe po kojima se može zaustaviti gušenje ako do njega dođe.

Kako dolazi do gušenja hranom?

Do ove pojave dolazi usled začepljenja dušnika. Nije ni malo naivno kada odrasli i stariji ljudi upozoravaju decu da ne pričaju sa punim ustima. Komadići hrane mogu dospeti u dušnik i tada se javlja snažan i brz odgovor organizma – kašalj. Moguće je da se dušnik ne začepi sasvim, već da se jednostavno iziritira hranom. Međutim, nekada je osobi teško da samostalno kašljem izbaci komadić hrane, pa je asistencija neophodna. Gušenje je vrlo opasno jer može da dovede do prestanka rada respiratornih organa, kao i srca, ukoliko se ne zaustavi na vreme.

Koja hrana može da dovede do gušenja?

Zakoni i mere opreza smanjile su mogućnost gušenja igračkama. Danas na mnogima stoji upozorenje za namenjen uzrast kao i za sitne delove koji mogu izazvati nezgodu. Međutim, kada je hrana u pitanju, nema mnogo upozorenja. Ne priča se o namirnicama koje naješće dovode do ove pojave, iako je u današnje vreme to i dalje problem.

Viršle (ili kobasice) su vrlo opasne kada je gušenje u pitanju. Zalogaji koje dete unosi mogu da prekinu dotok kiseonika vrlo lako. Ako ih sečete, nemojte praviti kolutiće ili krupne komade. Kolutove presecite još na pola, ili usitnite na četvrtine. Što su zalogaji sitniji, to je manja verovatnoća da će doći do gušenja. Preporučuje se da se ova namirnica ne daje deci mlađoj od tri godine.

Orašasti plodovi poput lešnika, oraha, kikirikija ili badema, mogu da dovedu do gušenja. S’ obzirom na to da su suvi i da mogu sadržati tragove ljuske, lako zapadnu i iziritiraju dušnik. Izbegavajte davanje celih plodova detetu, jer nekada ono ne može sasvim da ih usitni i zagrcne se kada ih proguta.

Lizalice, bombone, svi tvrdi slatkiši kod kojih lako može delić da se odlomi i završi u disajnom putu, velika su opasnost. Ovo je jedna od namirnica koja najčešće dovodi do gušenja kod male dece. Stručnjaci napominju da se izbegava upotreba ovakvih slatkiša kod dece mlađe od 5 godina. Isto važi i za penaste poslastice (maršmelou) kao i za žvake.

Bobičasto voće ili ono koje ima sličan loptast oblik (kao npr. višnje, trešnje i grožđe), trebalo bi takođe da se izbegavaju kod male dece. Ovakav oblik može prosto da začepi dušnik i izazove gušenje. Ako ga već dajete detetu, potrudite se da voće isečete na sitnije delove kako biste ga načinili lakšim za žvakanje i gutanje.

Sve do 4. godine, dete bi trebalo da izbegava kokice, kao i grickalice slične veličine i oblika. Ono nije u stanju da sažvaće zalogaj dovoljno dobro i može da proguta još neusitnjenu kokicu i zagrcne se.

Sveža šargarepa, zajedno sa ostalim povrćem koje je slične strukture, može dovesti do gušenja. Iz tog razloga, preporučuje se upotreba kuvane šargarepe kako bi se lakše obradila u ustima. Isto važi i za jabuke, kruške, breskve, kajsije… sve bi trebalo iseći na sitne komadiće pa dati detetu, ili skuvati i propasirati kako bi bilo kremasto.

Puter od kikirikija, iako se slabo koristi na našim prostorima, može biti jednako opasan. Dešava se da sadrži tragove celih plodova, što može da zagrcne dete. Budite oprezni kada ga koristite i mažite tanke slojeve na tost.

Šta uraditi kada dođe do gušenja kod deteta?

Trebalo bi da znate kako da primenite prvu pomoć. Hajmlihov zahvat je moguće uraditi samo ako je dete starije od 1 godine. Zahvat se vrši tako što osoba stane iza deteta i nasloni svoju pesnicu iznad detetovog pupka. Drugom rukom preklopite pesnicu i primenite trzaj u mesto iznad pupka, pa povucite na gore rukama. Dete bi trebalo da je malo nagnuto ispred vas, kako bi što lakše izbacilo komadić koji mu je zapao u dušnik. Ne treba prekomernu silu da upotrebite, da ne biste povredili dete. Hajmlihov zahvat nije moguće primeniti na dete mlađe od 1 godine. Kada su bebe u pitanju, ovo može biti malo komplikovanije. Ukoliko počne da se guši, okrenite bebu na stomak i nagnite je tako da je pod uglom (glava blago ka podu). Lupkajte je dlanom između lopatica pet puta. Potom, okrenite je na leđa i sa dva prsta pritiskajte mesto koje bi trebalo da je na sredini između bebinih bradavica. Učinite to takođe pet puta. Ponovite postupak dok ne izbaci hranu koja ju je zagrcnula.

Najbolje bi bilo da od stručnjaka naučite kako se primenjuje prva pomoć. Ako dete plavi i ne može i pored vaše pomoći da izbaci komad koji ga guši, brzo pozovite hitnu pomoć!