Ishrana bebe do prve godine je od velike važnosti s’ obzirom na napredan rast i razvoj koji su u tom dobu prisutni. Hrana mora da obezbedi energiju i sastojke neophodne za pravilno funkcionisanje organizma poput minerala i vitamina. Majčino mleko predstavlja glavni izvor hranljivih materija za bebu u prvih nekoliko meseci. Nakon toga počinje, uz konsultaciju sa pedijatrom, pažljivo uvođenje čvrste hrane.
1 – 3 meseca starosti
Dojenje je na početku učestalo, nekad i na svaka 2 sata, ali neki stručnjaci smatraju da je optimalno vreme na svakih 3-4 sata. Međutim, kako beba raste i razvija se, neophodno joj je više hrane i već u prvim mesecima moguće je primetiti kako se količina mleka prilikom dojenja povećava i kako se beba ne budi toliko često noću da jede. Trebalo bi obratiti pažnju na ponašanje bebe nakon dojenja, potražiti znake sitosti, na primer ako je sama odbila dalje hranjenje, da li deluje umorno, iscrpljeno ili je smirena. S druge strane, postoje i znaci da beba ne dobija dovoljno mleka koje ne bi trebalo zanemariti, poput uznemirenosti, plača i nervoze nakon dojenja. Sami možete primetiti da li vaše dete napreduje u ovom procesu i ako posumnjate da se ne razvija kao što je predviđeno, potražite pomoć lekara.
U današnje vreme kada postoje alternative za majčino mleko, ono biva zamenjeno usled odsustva mleka ali često i iz ličnih i praktičnih razloga. Pre nego što se odlučite za drugu varijantu, potrebno je znati prednosti majčinog mleka:
- Pruža prirodna antitela bebi kako bi ona bila zaštićena od određenih bolesti i infekcija
- Sadrži odbrambene ćelije koje pomažu u razvijanju imuniteta
- Nema potrebe za podgrevanjem – uvek ima prilagođenu temperaturu
- Besplatno je
- Uvek je dostupno
- Ima mogućnost da umanji verovatnoću za iznenadnu smrt odojčeta u toku prve godine života
- Lakše se vari od alternativnih varijanti
- Može da smanji mogućnost gojaznosti bebe
- Neke studije pokazuju da je povezano sa kognitivnim razvojom deteta
- Sprečava pojavu ranih alergija
Mlečne formule – mleko u prahu
Mleko u prahu je rešenje za majke koje nisu u mogućnosti da doje, a mnogi ga koriste i kao dohranu kada prelaze na čvrstu hranu. Bebe malo teže vare ovo mleko u odnosu na majčino, stoga hranjenje nije tako učestalo. Formula ovog mleka omogućava alternativu – sadrži hranljive supstance koje povoljno utiču na rast i razvoj deteta. Postoje brojne olakšice ovog načina ishrane, majka ne mora da vodi računa o hrani koju jede (postoji hrana na koju su bebe intolerantne i majka mora da je izbegava), dozvoljena joj je čaša vina s vremena na vreme, zgodno je jer ne morate u svakom trenutku hranjenja isključivo vi biti sa detetom – dadilja ili partner mogu nahraniti bebu u bilo kom trenutku što nije slučaj sa dojenjem, kada su obaveze samo na majci. Bitno je napomenuti da ne treba sami da pravite mlečnu formulu kao ni da bez konsultacije sa lekarom zamenite majčino mleko životinjskim (kravljim ili kozijim).
4 – 7 meseci starosti
U ovom dobu bitno je razviti dobru komunikaciju sa detetom, potrebno je da prepoznajete znake sitosti, da li je dete gladno, kao i da li mu hrana prija ili ne. Ovo je doba kada se postepeno uvodi čvrsta hrana, nije preporučljivo pre 4. meseca jer nitrati iz određenih namirnica mogu izazvati anemiju kod bebe, dok se i dalje koristi mleko.
Neophodno je da se pre menjanja ishrane uverite da vaše dete može da drži glavu uspravno, odnosno da samostalno i pod kontrolom koordiniše pokretima vrata kako ne bi došlo do gušenja. Proverite i da li je urođeni refleks potiskivanja jezika uz nepce nestao, jer ovaj refleks navodi na izbacivanje hrane iz usta. Najbolje bi bilo proveriti sa lekarom da li je dete sposobno i spremno za čvrstu hranu.
Namirnice koje uvodite trebalo bi da sadrže dosta gvožđa da obezbede neophodnu količinu u ranom dobu deteta s’ obzirom da ubrzo smanjujete unos mleka kao glavni izvor ove supstance. Poznato je da se roditelji odlučuju za pirinač i pirinčane kašice, banane, jabuke, kruške, bundeve, avokado, šargarepu. Pirinač kao i jabuke, šargarepe i kruške se kuvaju, dok avokado i banana ne. Poželjno je ubaciti namirnice u blender kako bi bile što sitnije i kako biste napravili kašu u koju možete dodati i mleko. Uverite se da ste otklonili koštice. Voće i povrće obezbediće vitamine A i C koji su detetu neophodni. U početku je najbolje da ne mešate voće tokom pripreme, na primer jabuku i šargarepu. Cilj je da u nekoliko meseci bebi predstavite što više povrća i voća, ali izbegavajte hranu koja podstiče gasove poput kukuruza, kupusa ili pasulja, njih možete kombinovati sa krompirom da bi umanjili efekat nadimanja. Nakon što se dete navikne na novi način ishrane ponudite mu brokoli, karfiol i spanać.
U 6. mesecu možete uvesti voćni sok, ali pobrinite se da je 100% prirodni voćni sok i da ograničite količinu na oko 1dl dnevno da ne bi došlo do stomačnih tegoba i dijareje.
8 – 12 meseci starosti
Ovo je doba kada dete žvaće, već uveliko jede čvrstu hranu i ume da jede prstima (sposobno je da uhvati hranu kažiprstom i palcem). Bezbednost u ovom periodu je neophodna – ne ostavljajte bebu samu sa hranom koja može da dovede do gušenja (grožđe, sir, kukuruz, hleb i pecivo itd.), pre nego što mu date hranu uverite se da se hrana može istopiti u ustima, da je dovoljno kuvana i da nije tvrda.
Kako se beba bude navikavala na čvrstu hranu, doći će do toga da će joj biti potrebno 3 do 4 obroka dnevno. Od 9. meseca možete uvesti meso i ribu tokom glavnog jela – ručka (uz oprez kod čišćenja ribe, uverite se da nema sitnih kostiju), ali i dalje je potrebno da beba konzumira majčino mleko ili mleko u prahu, koje se preporučuje sve do prve godine. Međutim kako su obroci sa čvrstom hranom sve češći, beba će manje piti mleko i manje tražiti da sisa.
Nekoj deci je potrebna stimulacija tokom jela, poput igre “aviončića” hranom, ali neka ne vole da im se odvraća pažnja od jela stoga je najbolje biti strpljiv sa novom hranom, ako primetite da dete ne želi da je jede, ponudite mu kasnije manju količinu, ili pomešajte sa proverenom hranom koju voli. Bitno je da ne terate vaše dete da jede određene namirnice, mala deca su prilično nezgodna što se odnosa prema hrani tiče – jednog dana mogu da odbijaju mleko čitav dan jer im se jede čvrsto jelo dok sutradan ne žele ništa sem mleka. Neophodno je biti strpljiv i razuman jer će neprestana upornost dovesti samo do nervoze kod deteta.
U ovom periodu roditelji obično uvode jaja, prvo žumance pa kasnije i belance. Dobra odluka je i ponuditi detetu plastičnu čašu ili neku zamenu za flašicu jer se tako lako može odviknuti od nje. Sve češće mu vodu, mleko ili sok sipajte u čašu/šolju/lonče, kako bi se navikao na takav način pijenja. Isto tako možete probati da mu date kašiku, sa kojom će se u početku igrati, bacati je, ali nakon 12 meseci shvatiće da sa njom treba da jede i počeće i samo da se hrani. Neke namirnice bi trebalo izbegavati do nakon 12. meseca, a to su med koji može izazvati botulizam – trovanje koje karakteriše izuzetna slabost mišića, skoro paraliza, i kravlje mleko koje je bogato nutritijentima koji ne odgovaraju bebama u ovom uzrastu.
Ne zaboravite da potražite znake alergije poput osipa, dijareje, povraćanja i gastritisa. U dobu kada uvodite raznovrsnu hranu moguće je da se pojave razne alergije i iz tog razloga je potrebno obratiti pažnju. Neke namirnice koje izazivaju alergiju su: jaja, med, kikiriki, orah, lešnik…
Predlog za sadržaj dnevnih obroka:
- Čim se probudi, bebi možete dati oko 1,5 dl mleka
- Doručak: pahuljice, mleko (1 dl), voće
- Užina: kuvano voće ili povrće, sir, voda
- Ručak: meso ili riba, mlečni proizvodi: jogurt, sir, povrće, mleko (1 dl)
- Užina: voće ili povrće, keks, jogurt
- Večera: testenina, pirinač, krompir, meso, povrće, mleko (1,5 dl)
- Pred spavanje: mleko (oko 2 dl)
Od izuzetne je važnosti da se pre menjanja ishrane posavetujete sa pedijatrom, nemaju sva deca isti tok razvoja, moguće je da Vašem detetu ne odgovara uvođenje određene hrane u datim periodima.