Mnogi roditelji se iznenade kada primete da njihovo dete plazi jezik i pravi čudne izraze lica kada mu se posluži povrće, iako ga je dok je bilo malo mlađe, skoro svakodnevno konzumiralo. Pitaju se šta ga je učinilo tako izbirljivim i kako to da poprave. U dobu počevši od otprilike 18. meseca počinje formiranje mišljenja o hrani, deca biraju šta vole, šta tolerišu, a šta ne. Ovo može da traje i do školskog uzrasta i da predstavlja veliki problem. Osim što osiromašeni meni predstavlja problem pripremanja hrane, zdravstvene posledice su takođe za očekivati.

Ključno je da ne pokušavate silom da navedete vaše dete da jede određenu hranu – izazvaćete inat kod njega. Kao što je već poznato, deca se osećaju prijatnije kada im date izbor, kada se osećaju kao da kontrolišu određene situacije. Treba da im dozvolite upravo to – da biraju, pitajte ih da li im više odgovara da spremate piletinu ili ribu, krompir ili pirinač itd. Na ovaj način, moraće da izaberu jedno od onoga što ste im ponudili, ali će se u isto vreme osećati kao da kontrolišu odabir jela za večeru i to može biti povoljno po uvođenje povrća i mesa ponovo u njihovu ishranu (ili bilo koje druge namirnice za koju se izjašnjavaju da im se ne dopada).

Manipulacija je sve! Tražite njihovu pomoć u kuhinji. Pronađite im zaduženje koje će moći da ispune, a da se ne povrede. Ne mogu da vam pomognu oko sečenja voća i povrća, ali mogu da ga operu i stave u posudu iz koje ćete ih vi vaditi. Mogu da kidaju listove kupusa, spanaća, blitve, kao i da skidaju ljusku sa kukuruza. Isto tako, možete tražiti da vam dodaju varjače ili plastične posude dok spremate večeru, dozvolite im da zajedno sa vama mešaju sastojke. Možda bi čak najefikasnije bilo ako uspete da nađete neku dečiju slikovnicu recepata pa da vam mališan diktira proces 🙂 Na kraju pripreme, možete ih pitati da li žele da probaju vašu zajedničkim snagama spremljenu večeru.

Deci je sve zanimljivije sa bojama i šarenilom. Spremite povrće koje ima intenzivne boje, poput paradajza, kukuruza, šargarepe, spanaća i recite im da im je danas tanjir žuto/zelen jer je taj dan predviđen za te dve boje i da je povrće zapravo puno boja koje su uz sve to i jako zdrave. Možete da pokušate i da složite zanimljivu sliku od sastojaka, npr. od kukuruza sunce i tako ponudi detetu da jede. Sigurno će mu biti mnogo zanimljivije tako da jede.

Kada je meso u pitanju, probajte da ga iseckate na sitnije komade, stavite na ražnjiće zajedno sa nekim povrćem i tako poslužite detetu. Manji zalogaji i interesantan izgled privući će mu pažnju više nego kao kada je to slučaj sa pečenim šniclama ili slično.

Nemojte da pravite zamene za jela i ne nagrađujte svako uspešno hranjenje. Ako dete ne želi da jede ribu sa pirinčem, nemojte je sklanjati od njega i stavljati hranu koju voli, samo da bi nešto pojelo. Ovo može da dovede do još veće tvrdoglavosti sledeći put. Takođe, ako je dete pristalo da pojede jelo koje ste mu servirali, nemojte ga nagrađivati slatkišima ili stvarima koje voli, jer će ih i naredni put očekivati. Samo ga pohvalite i objasnite mu da je dobra odluka jesti zdravu hranu.

Dajte mu dobar uzor na koji može da se ugleda. Jedite što više voća i povrća i postojaće veće šanse da i dete samo počne da ih konzumira u većoj meri.

Nudite vašem detetu nova jela koja želite da uvedete u njegovu ishranu, na samom početku obroka, odnosno kada su najviše gladna. Tada su male šanse da će vas odbiti jer nagon utiče na njih tako da ne razmišljaju o tome šta vole, a šta ne.

Ne dozvoljavajte upotrebu mobilnih telefona, tableta, gledanje televizora, tokom jela. Svedite ometanja iz okoline na minimum kako bi se deca skoncentrisala na obrok.

Zamaskirajte određene namirnice u obroku i kada ih pojede, recite detetu da je upravo probalo ono za šta je tvrdilo da mu se ne dopada, a da nije ni znao. Istaknite mu da je preživelo, pohvalite ga i objasnite mu da ste to učinili samo da biste mu dokazali da je ta hrana ukusna.

Napravite dogovor sa detetom. Kao što smo naveli već, vršenje pritiska i upotreba sile nemaju poentu u ovome. Ostvarite komunikaciju, pričajte sa njim zašto mu se ne dopada neka hrana. Za stolom mu kažite da uzme barem nekoliko zalogaja i da nakon toga može da kaže da mu se ne dopada.

Ispecite jaja u modlama za kolače i dodajte im povrće. Napravite voćni jogurt i ponudite detetu. Igrajte se “Pogodi šta je” sa voćem i povrćem – neka mališan zatvori oči i neka pokuša da pogodi koja je namirnica u pitanju. Napravite picu ili špagete sa malo više povrća, možete da pitate dete da poređa sastojke na testo za picu na neki zanimljiv način. Učinite spremanje i konzumiranje hrane zabavnijim.

Dokazano je da će deca isprobati novu hranu ako je poslužena sa već poznatom i prihvaćenom. Na taj način se osećaju sigurno. Nemojte uvoditi nova jela bez podrške starog, isprobanog sastojka. Ispecite krompire u rerni, ali im dodajte kečap sa strane, kako bi dete moglo da se “osloni” na sigurni deo tanjira, a potom možda i ohrabri da proba novi deo.

U toku dana, nemojte preterivati sa slatkišima i grickalicama. To može znatno da utiče na apetit deteta i može postati sve izbirljivije. Uverite se da je ono gladno kada seda za sto. Umesto keksa za užinu forsirajte voće. Ako dete voli slatkiše i sokove, a ne želi da jede voće, spremite mu ono koje ga asocira na omiljeni voćni slatkiš. Na primer, ako jede sladoled od maline, ponudite mu hladne maline i objasnite mu da su one dale ukus sladoledu. Na ovaj način možete postepeno uvesti voće.

Ako dete ne želi da jede kuvano meso, dok mu pečeno ne smeta, recite mu koliko su to ustvari istog porekla jela. Dok mu servirate, kažite kako je kuvano parče zapravo samo drugi oblik istog mesa. Objasnite da su to dve potpuno iste namirnice koje su spremljene na drugačiji način, da bi jela bila raznolika.

Vodite dete u kupovinu voća i povrća na pijacu ili supermarket. Trebalo bi da vidi šarenilo pijace i tako se zainteresuje. Dozvolite mu da bira zajedno sa vama šta ćete kupiti, da pakuje u kese itd. Dobro je da bude uključeno u ove aktivnosti kako bi postalo manje odbojno prema voću i povrću.

Uključite čitavu porodicu u rešavanje ovog problema. Napravite dan kada se proba neka nova hrana i neka svi stanu u red da je probaju. Uključenost i drugih ljudi može da podstakne dete da zavoli to jelo, lakše mu je da nije samo.

Pokušajte da razumete ako vašem detetu ne godi određeni sastojak. Možda mu stvara mučninu jer ga prosto njegov organizam ne podnosi dovoljno dobro. U tom slučaju bi zaista trebalo da izbegavate uvođenje tog sastojka u redovnu ishranu. Ako vaše dete izbegava da priđe stolu u vreme obroka, pokazuje strah prema hrani, možda bi bilo dobro da konsultujete lekara. Moguće je da je u pitanju alergija na neku namirnicu i najbolje je da proverite to određenim analizama.

Nemojte da vršite prevelik pritisak jer to dovodi do inata i nervoze kod dece. Budite strpljivi i smerni, vremenom će mališan prihvatiti hranu koju mu spremate, a za koju sada čvrsto tvrdi da mu je “bljak”. S’ druge strane, nemojte prelako odustajati od ubeđivanja. Morate pokazati upornost i istrajnost kako biste postigli nešto.