Teško je dopustiti malom detetu da se samo igra u parku bez roditeljskog nadzora, čak i da samostalno pređe ulicu, s’ obzirom na sve moguće situacije koje mogu da se dogode. Osamostaliti dete čini se gotovo nemoguće, jer su roditelji svesni opasnosti koje vrebaju iza svakog ugla. Da li je jedini način zanemariti ih, ili je moguće drugačije dati detetu slobodu, tako da jednog dana postane nezavisno?

Šta je roditeljstvo otvorenog dometa?

Pokret roditeljstvo otvorenog dometa nastao je u skorije vreme, pod uticajem jedne novinarke iz Njujorka koja je opisala svoje iskustvo u jednom časopisu, nakon što je dopustila svom devetogodišnjem detetu da samo putuje podzemnim metroom. Nakon objavljivanja članka, došlo je do masovnog interesovanja, većina čitalaca je imala mišljenje, bilo da je ono za ili protiv ovakvog načina roditeljstva. Iz čitave pometnje, optužbi, podržavanja, nastalo je novo razmišljanje, novi takoreći pokret u sferi roditeljstva, koji se naziva roditeljstvo otvorenog dometa (originalno – free range parenting).

Kada je pokrenuto pitanje bezbednosti deteta, odgovor je bio poprilično neočekivan. Naime, roditeljima koji su rođeni 80ih (i naravno ranije), poznato je koliko su slobode imali. Igranje napolju od jutra do mraka, niko nije morao da ih prati u školu, išli su svuda sami ili sa drugarima, ali bez roditelja. Kada se zapitaju, pomisle da je to vreme bilo bezbednije, danas je ono “drugo vreme” kada deca nikako nisu sigurna. Ljudi koji su obavili istraživanje kažu da je to vreme zapravo bilo mnogo opasnije u odnosu na ovo danas, od tada, kriminal je opao u nekim zemljama i do 50%. Neki su se osmelili toliko da ovo nazovu najsigurnijim vremenom za vaše dete do sada.

Da li je moguće da su vesti o pojedinim slučajevima nestanka, otmica i ubistava dece preokupirali roditelje koji sada smatraju da je to česta pojava i da je vrlo moguće da se to i njima dogodi? Da li su mediji krivi za preteran strah koji decu i roditelje stavlja u kavez strepnje? Možda, ali ne možemo ni zatvoriti oči na kriminal i nasilje koje se događa u svetu. Sa druge strane, možda postoji mogućnost da je sa razvojem tehnologije došlo i do bizarne eksploatacije filmova za odrasle, pa čak i onih sa maloletnicima. Da li je moguće da je u današnje vreme centar opasnosti upravo orijentisan ka detetu? U takvom slučaju, ovaj vid roditeljstva bi u nekim situacijama bio hod po žici.

Šta se to tačno očekuje od roditelja?

Najpre je potrebno shvatiti samo značenje slobode koju dajete detetu. Roditelj mu zapravo dozvoljava da istraži samostalno svet oko sebe. Ovo ne znači da vi u početku ne treba da budete blizu i posmatrate kako mu ide i da li je bezbedno. Ukoliko ste previše strogi prema detetu kada je u pitanju davanje slobode, može se dogoditi da propusti bitne prekretnice u svom životu, poput učenja da se obuče, da se socijalizuje itd. Naravno, treba uvek biti oprezan, ali ne treba da dozvolite sebi da stvorite stidljivo i povučeno dete koje ne želi nigde bez vas. To može vama kasnije da zasmeta. Dete mora znati da pravi odluke. Dozvolite mu da to čini, makar one bile najmanje poput biranja između zelene salate i krompira, igračaka i slično. Naučite ga da samo poručuje u restoranu za sebe, da samostalno pozove telefonom nekoga i kulturno se predstavi, svaka samostalnost dovodi do boljih socijalnih veština, što će biti od velike važnosti kada dođu na red vrtić i škola.

Stručnjaci smatraju da kada roditelj prati dete u školu, vraća ga nazad, čeka ga na stanici itd. daje mu znak da misli kako ono nije sposobno da to uradi samostalno (ovako dete to protumači). Možda je dete još uvek malo da biste ga pustili da samo ide u školu i vraća se iz nje, kao ni da samo tumara po podzemnom metrou, ali pokušajte barem u nekim situacijama da mu dajete slobodu. Ako ste u parku, dozvolite mu da skače, igra se i trči, vi ne morate biti pored njega, ali možete ga gledati sa strane i paziti da je sve u redu.

Cilj je da dozvolite detetu da samo donosi odluke, kao i da trpi posledice tih odluka (ukoliko ga ne mogu dovesti u opasnost). Ovo može dovesti do sazrevanja i nezavisnosti koja je jako važna za formiranje ličnosti. Naravno, budite oprezni kada je u pitanju vaspitanje, dati detetu previše slobode ponekad može da dovede do neprimerenog ponašanja i mišljenja da ono nema obaveze i da ne treba da poštuje pravila. Ne pravite od njega odmetnika društva, već samostalno i zrelo dete.

Pre nego što odlučite da li da pustite dete da samostalno nešto uradi ili ode negde, zapitajte se: Da li ono može to da uradi, da li je sposobno za to? Može li da poštuje pravila koja mu roditelji zadaju, ili neko drugi na mestu gde bi trebalo da ode? Da li zna šta da radi u slučaju opasnosti – ume li da zatraži pomoć, pozove telefonom? Razlikuje li normalne odrasle osobe od onih koji bi mogli biti opasni i koji bi bili u stanju da mu naude? Dobro se zapitajte, jer ne želite da pustite dete negde, samo iz razloga da bi se osamostalilo. Moguće je biti siguran i nezavisan, samo ga to morate naučiti.

Greške i propusti

Kada je vaspitanje i roditeljstvo uopšte u pitanju, moguće su greške. Ukoliko želite da detetu obezbedite slobodu, imajte na umu sledeće:

• Sve je više konkurencije i takmičenja kada je u pitanju karijera. Roditelji nemaju mnogo slobodnog vremena, s’ obzirom na zadatke koje im posao postavlja. Nemojte da dozvolite da vam izgovor bude osamostaljivanje deteta. Provodite vreme sa njim. Potrebno mu je vreme sa roditeljima kako bi ostvarilo čvrstu vezu i postavilo osnovu za građenje ličnosti.
• Sve više majki se opredeljuje za razvoj uspešne karijere. Sa tim je preplavljujuće baviti se i dodatnim poslovima oko kuće i deteta. Ukoliko ste odličili da ga načinite nezavisnim, ipak angažujte dadilju ili ostavite starije dete sa njim u kući/parku.
• Već smo napomenuli, višak slobode kod deteta može da dovede do neprimerenog ponašanja. Deca tada ne vide granicu, emocijama vođeni opušteno se vladaju u svim situacijama, što je problem u slučajevima kada one zahtevaju ozbiljnost i oprez. Naučite dete pravilima i mogućim opasnostima. Ne smete dati slobodu detetu koje ne zna ništa o svojoj bezbednosti.

Čemu morate da naučite dete?

Ovo važi za sve roditelje, bilo da su se odlučili za roditeljstvo otvorenog dometa ili ne. Dete mora da zna da potraži majku koja ima decu u blizini. Za slučaj nezgode ili bilo kakve opasnosti, pokazalo se da su majke sa decom te koje će najpre izabrati da pomognu i generalno predstavljaju manju potencijalnu pretnju za vašeg mališana. Naučite ih o odraslim ljudima koji im mogu nauditi. Moraju da znaju da odrastao čovek nema razloga da traži pomoć od deteta. Isto tako, deca ne bi trebala da idu/sedaju u kola sa nepoznatim ljudima. Ako vi iz nekog razloga šaljete detetu-nepoznatu-osobu po vašeg mališana, najavite mu to za ranije (možda čak i pokažite čikinu/tetinu sliku). Dozvolite im da budu oštri prema ljudima koje su procenili potencijalno opasnim. Ne smete ćutati o ovakvim stvarima samo da biste ih zaštitili od ružnih stvari koje se dešavaju.