Ovaj termin se koristi kada se opisuje pojava upornog, neprestanog plakanja deteta i to u određenom periodu njegovog razvoja. Ovaj period počinje od otprilike 2. nedelje, a može da traje do 3. ili 4. meseca. Važno je da roditelji shvate da je “modro plakanje” sasvim normalna faza u razvoju nervnog sistema deteta i da je deca uglavnom brzo prevaziđu.

Naziv ovog plakanja nema veze sa bojom kože deteta kada neprestano plače ili slično, on predstavlja najbliži prevod onoga što je u originalnom nazivu “PURPLE crying” (izraz koji su osmislili eksperti kako bi dali ime ovoj pojavi) i što sadrži početna slova simptoma ove faze, ali na engleskom. U našem narodu, postoji izraz grčevito plakanje, koji bi mogao odgovarati ovoj pojavi.

Moguće je da je beba srećna i zadovoljna ujutru i u toku prepodneva, međutim popodne i uveče često plače, a noću se budi plačući. Često uteha poput ljuljanja i maženja ne pomažu, kao ni davanje flašice. Iz tog razloga, ovo zna da bude vrlo uznemirujuće po roditelje. Tokom ovog perioda, beba može plakati i satima, a da joj ništa ne treba i da je sve u redu sa njom. Moguće je da nakon posete lekaru, gde vam bude potvrđeno da je sve u redu i dalje nastavi da plače satima. Naravno, uvek treba proveriti sa pedijatrom da li je dete možda bolesno i ne treba baš svako plakanje okarakterisati kao modro.

Plakanje postaje najintenzivnije i najučestalije tokom drugog meseca. Do tada se intenzitet uvećavao iz nedelje u nedelju. Može biti vrlo neočekivano, prosto se pojavi odjednom i isto tako i prestane. Dete ponekada izgleda kao da je u bolovima, iako nije. Postoje slučajevi kada beba plače i preko 5 sati dnevno, bez ikakvog razloga. Postoji pravilo od tri, kada je u pitanju prepoznavanje ovog tipa plakanja. Neki kažu da ako dete plače oko 3 sata dnevno ili duže, 3 dana nedeljno, tokom 3 uzastopne nedelje, moguće je da je u pitanju “modro plakanje”.

Šta je uzrok ovakvom plakanju?

“Modro plakanje” je zaista misterija, jer roditelji i stručnjaci i dalje ne znaju uzrok kao ni pravo rešenje za ovu pojavu. Moguće je da su u pitanju gasovi, grčevi usled razvijanja mišića, preterana stimulacija svetlošću ili zvucima (obzirom na osetljivost male bebe i nervni sistem koji se tek razvija, ovo može biti slučaj), ili hormoni koji izazivaju bol u stomaku. Nekada razlog plakanja može biti i sasvim jednostavna neraspoloženost kod bebe, jer ona i dalje uči način da ispolji emocije i nema bolji za takvu situaciju sem suza. Mogući uzroci mogu biti i disbalans u crevnom traktu kada su u pitanju pozitivne bakterije, kao i alergija ili intolerancija na određene namirnice. Neki stručnjaci smatraju da dete ima veće šanse da razvije grčevito plakanje ukoliko je majka konzumirala cigarete tokom trudnoće, ili ih koristi i nakon porođaja. Nije dokazano da na ovu pojavu utiču faktori poput pola deteta, načina ishrane (dojenje ili mleko u prahu), ili vreme rođenja deteta (da li je prevremeno rođeno ili na vreme).

Od velike je važnosti da roditelji ovo shvate kao period, dakle privremeno je i ima završetak. Mnogo je lakše kada se zna da je ovo normalna pojava, pristup zahteva mnogo manje stresa i frustracija. Bebe kod kojih se javilo ovo plakanje, nisu kasnije prikazale određenu predispoziciju za razvijanje bolesti.

Kako smiriti uplakanu bebu?

Najpre proverite da li su sve bebine potrebe zadovoljene, da li je potrebno promeniti pelenu, ili je možda gladna. Proverite da nije naduta i da ne mora da podrigne. Prislonite je na grudi i mazite tako da oseti toplinu dodira i bliskost. Gledajte je u oči sa osmehom na licu, neka atmosfera bude puna pozitivnosti. Možete probati i da joj priredite toplu, opuštajuću kupku koja će je možda smiriti. Neki smatraju da svež vazduh može pomoći kao i promena okoline – izađite u dvorište, na terasu, idite u šetnju ili provozajte bebu u kolima. Ovo može da joj skrene pažnju sa plakanja. Neki stručnjaci smatraju da ukoliko ništa od ovoga ne uspe, treba da ostavite bebu u krevetiću i proveravate je na svakih 5-10 minuta dok serija plakanja ne prestane.

Sa druge strane, Dr. Robert Hamilton skoro je prikazao način za smirivanje uplakane bebe. Naime, on je uzima u naručje tako što jednu ruku stavi na zadnjicu a drugu na grudi, bliže ključnoj kosti. Postavi njene ruke tako da leva ide preko desne, da se prekrštaju da bebinim grudima. Drži je u vazduhu pod uglom od 45 stepeni i naglašava da je bitno ne ispravljati bebu kako ne biste izgubili kontrolu nad njom. Potom je pomera lagano gore – dole, levo i desno i u krug. Beba se u međuvremenu smiri. Kako bi vam bilo lakše da ovo primenite, potražite i sami snimak na kom se demonstrira ovaj takoreći zahvat. Nemojte naglo ljuljati bebu ili je tresti kako bi se smirila, ovo može da dovede do oštećenja mozga i zapravo ne smiruje bebu. Postoje slučajevi kada je beba umrla usled povrede mozga na ovaj način. Ne dozvolite sebi da povredite dete samo da biste ga smirili i zaustavili plakanje.

Nekim bebama odgovara da čuju zvuke fena ili usisivača i opuštaju se uz njih. Možete takođe pokušati sa zvukom belog šuma. Odvedite dete u sobu koja je zamračena i prijatne temperature. Neka se odvoji od svih stimulansa koji ga mogu uznemiriti, poput zvukova i jarke svetlosti.

Probajte da koristite flašicu koja ima manju rupu na cucli kako bi dete gutalo što manje vazduha. Ovo utiče na podrigivanje bebe i može smanjiti napade plakanja kada je u pitanju napetost u želucu.

Neprestano plakanje izaziva osećaj krivice kod oba roditelja, kao i iscrpljenosti. Majka može prerano prestati da doji usled stresa pod kojim nestaje mleko. Takođe, ovo može u velikoj meri uticati na psihičko zdravlje roditelja i moguće je da se javi postporođajna depresija.

Kada smirite bebu, pokušajte i sami da se opustite. Odspavajte ili pogledajte film, popijte čaj, prošetajte dok neko drugi čuva bebu, bilo šta što vas relaksira. Sasvim je u redu da se osećate besno i ozlovoljeno tokom bebinih napada plakanja, to vas ne čini lošim roditeljom. Pokušajte da izbacite frustracije nekom aktivnošću i naučite da ih kontrolišete kako bi opuštenije pristupali smirivanju bebe.