Nakon dolaska bebe, roditelji kao i većina ukućana, poremete sopstveni raspored spavanja. Prvih nekoliko nedelja imaju ključni značaj za razvoj bebe i to je period kada se svi fokusiraju na brigu u njoj. Žrtvuje se roditeljski san – beba se budi na svakih par sati kako bi se nahranila ili bila presvučena i to traje do 5. ili 6. nedelje. Već tokom 3. ili 4. meseca, dete spava po celu noć, bez mnogo buđenja. Postoji način da naučite bebu da spava po rasporedu kako biste olakšali život i sebi i njoj. Ne postoji tačno određeno vreme kada bi trebalo da počnete sa ovim “treningom”, jer čak i novorođenče može da se navikne na neku rutinu u spavanju, a ni šestomesečnoj bebi neće škoditi da spava čitavu noć.

Pre nego što počnete, zapamtite: spavanje ima veliki značaj kod male dece. Utiče na njihov razvoj, povezano je sa inteligencijom i ukoliko im se uskrati ili poremeti, može doći do posledica. Dete mora biti dovoljno odmorno, jer će to kasnije imati uticaj na učenje i pažnju kod njega. Informišite se o neophodnom vremenu spavanja kod dece, od 4. do 12. meseca – od 12h do 16h, od 1. do 2. godine – od 11h do 14h, i od 3. do 5. godine – od 10h do 13h dnevno (u periodu od 24h).

Ukoliko se vaše dete budi čim ga stavite u krevetić, dakle čim ga spustite iz naručja, znači da ne shvata svoj krevet kao sigurno mesto za spavanje – previše je vezano za vas. Ovo često čini da se beba budi u toku noći plačući, jer želi da dođete obzirom da se ne oseća bezbedno. Ovaj slučaj zahteva vaš trud i strpljenje – kada je uspavate i krenete da je spustite, probudite je. Mrdnite je čisto da napola otvori oči i vidi gde je. Važno je u ovom momentu da vidi i vas i tako shvati poruku – sigurna je i u krevetiću. Desiće se ili da ponovo zaspi ili da plače kao i inače. Ukoliko je drugi slučaj u pitanju, budite strpljivi. Pomazite je, pevajte joj uspavanku, ili je čak ponovo uzmite, ali mora se na kraju naviknuti da sama spava, van vašeg naručja. Kada ovo savlada, vaše dete je učinilo veliku stvar – naučilo je da samo sebe uspava u krevetiću, bez vaše pomoći. Zbog toga ovaj metod ima veliki značaj i bolju primenljivost od onog da pustite bebu da plače, samu u sobi u mraku, dok u međuvremenu ne prestane. To može da dovede do traume za nju i svakako neće zaustaviti učestalo buđenje u suzama.

Mala deca imaju dosta poremećenu rutinu što se spavanja tiče. Neka su u stanju da spavaju i dremaju po čitav dan dok noću budu izrazito aktivna. Važno je uspostaviti bolju rutinu. Prvo posmatrajte u koje doba uveče beba deluje umorno i pospano, koliko dugo spava, a da se ne probudi, koliko dnevno drema itd. Pokušajte iz toga da izvučete korisne informacije. Najbolje bi bilo staviti dete da spava čim prikaže znake pospanosti uveče i potrudite se da to ne bude isuviše kasno – 19h, 20h su dobro vreme za uspavljivanje, posle toga je kasno jer će biti isuviše umorno i nervozno. Trebalo bi svako veče u isto vreme da ga stavljate na spavanje. Pokušajte da ga odivknete od uspavljivanja uz cuclu ili flašicu. Kada god se probudi u toku noći, a nije gladno, tražiće vas i plakaće sve dok vi ne dođete. Kada se probudi, a znate da nije gladno jer ste ga nahranili malo pre toga, uspavajte ga pesmicom, ljuljanjem, maženjem… U međuvremenu, dete bi trebalo da je u stanju da se samo uspava jer mu ne treba flašica ili cucla. Kada ovo savlada, sledeća faza je uspavljivanje bez ljuljanja i maženja. Primenjuje se skoro isti princip kao i sa gore navedenim spavanjem u krevetiću, dakle ljuljajte dete i kada vam se učini da će ubrzo zaspati, vi prestanite. Ponovite ovaj postupak nedelju ili dve dana, sa sve manje ljuljanja i detetu više nećete biti potrebni da bi se uspavalo. Naravno, doći će do negodovanja, probudiće se čim prestanete sa radnjom, ali prevaziće to i na kraju će samo spavati, bez potrebe ljuljanja. Nakon ovoga, vreme je da naučite bebu da se uspava bez uzimanja u naručje. Svaki put kada se probudi u toku noći, pomazite je, uhvatite za ruku i slično, ali je nemojte vaditi iz krevetića. Uvežbajte ovo u narednih nedelju ili dve, ili više ako je vašem detetu potrebno i na kraju nećete morati da ga uopšte držite kako bi zaspalo.

Budite ga rano ujutru, svakog dana u isto vreme. Bilo bi dobro da krevetić stoji pored prozora koji nije zamračen roletnama ili zavesama. Na taj način će dete shvatiti da kada se budi tokom jutra kada ima svetlosti – vreme je da ustane, a ukoliko se probudi u toku noći – treba da nastavi da spava.

Stvorite neku rutinu pre odlaska na spavanje, koja traje 15-30min. U nju uključite opuštajuće kupanje, oblačenje u pidžamu, čitanje priče, pevanje uspavanke. Ovo će bebu opustiti i staviti joj do znanja da je vreme za spavanje.

Uredite sobu tako da bude prijatna za spavanje. Potrudite se da noću ne ulazi svetlo sa ulice ili iz sobe u kojoj je televizor, ili bilo koje svetlo. Zvuci takođe treba da budu svedeni na minimum. Temperatura sobe je takođe bitna, treba da bude prijatno hladno, pogodno za spavanje – između 17 i 23 stepena. Vazduh ne treba da bude isuviše suv, a posteljina deteta bi trebalo da bude slojevita.

Budite uporni. Čak i kada mislite da ste sasvim naučili dete da spava po rasporedu i da se uspavljuje bez vaše pomoći, dešavaće se da se probudi plačući. Tokom takvih situacija držite se onoga što ste već primenili: najpre proverite da li je sve u redu, a potom ga mazite dok se ne smiri, zatim izadjite iz sobe. Ne vraćajte stare loše navike poput cucle ili bespotrebnog hranjenja, ljuljanja i uzimanja na ruke – vratićete se na sam početak. Od velikog je značaja da ostanete pri metodu učenja sa kojim ste počeli kako bi došlo do rezultata.

Zvukovi treba da budu svedeni na minimum, ali ne i da ih nema. Naučite bebu da spava iako vi koračate, ili se tiho čuje televizor u susednoj sobi. Nećete moći uvek da joj obezbedite potpunu tišinu stoga se potrudite da je naviknete na ove zvukove.

Izbegavajte dremke koje nisu po rasporedu. Iako zvuči pomalo okrutno, ne treba da dozvolite detetu da spava kada to nije predviđeno, jer će to poremetiti njegov san tokom noći. Probudite ga tako što ćete početi igru sa njim ili neku aktivnost. Izađite napolje na svež vazduh i u međuvremenu će se i sam probuditi uz zvuke prolaznika ili saobraćaja. Vreme provedeno napolju je isto važno za spavanje noću.

Neki stručnjaci preporučuju strogu rutinu još sa novorođenčadima. Na primer, svaka tri sata treba da uključuju hranjenje 15-20 min, igranje 30-40min i spavanje 2 sata. Trebalo bi da se vreme spavanja sve više povećava što je dete starije. Stroga rutina dovešće do discipline po pitanju spavanja, hranjenja i igre.

Umotajte bebu u ćebence ili prekrivač pre spavanja. Ovo sprečava pomeranje, stvara im osećaj sigurnosti i navodno, dovodi do boljeg spavanja sa malo buđenja.

Jedna od metoda je i ona sa stolicom. Kada beba zaplače, uđite u sobu i stavite stolicu kraj njenog krevetića i smirite je. Narednog puta malo udaljite stolicu i kako vreme prolazi, doćićete do vrata sobe. Nakon toga, nastavite da je umirujete glasom, ali van sobe. U međuvremenu, trebalo bi da je naviknete da se uspava sama bez plakanja i buđenja roditelja.

Dobro bi bilo da dete ima svoju sobu kada počinjete sa uvođenjem rasporeda u spavanju. Ukoliko spava sa roditeljima u sobi i vidi ih, češće će ih dozivati plačom, a i oni će se češće odazivati. Iako to nije uvek mogućnost, trebalo bi napraviti bebi kutak van vaše sobe u kojem će se osamostaliti i ređe noću buditi.

Zapamtite, novorođenče sve do 2.5 meseca ne pravi razliku između dana i noći i mora se često buditi zbog hranjenja. Već kod trećeg i četvrtog meseca bebe su aktivnije i spavaju bolje pa je dobro vreme da počnete trening spavanja ukoliko već niste. Između 4. i 5. meseca dete shvata da mu odgovarate na noćno buđenje i plakanja i može razviti navike poput sisanja, ljuljanja i maženja pre spavanja, pa se potrudite da ranije počnete sa odvikavanjem. Tokom 6. do 8. meseca, deca su aktivna i leti im pažnja na različita dešavanja oko sebe i igračke. Uspavljivanje je ovde dosta teško ukoliko barem na neki način niste uspostavili raspored. Između 9. i 11. meseca dete shvata da je roditelj tu iako nije u sobi i ako ga puštate da plače iako ga čujete i znate da je budan, to može imati loše posledice po njega. Nakon prve godine života, dolazi do učenja prvih koraka, govora, sve veće stimulacije iz okoline i to pomalo osamostali dete, odvoji ga od roditelja. To je takođe sjajno vreme da još bolje utvrdite raspored spavanja, da ga osamostalite i tokom noćnog spavanja.

Rutine i rasporedi smire vaše dete pred spavanje što je od ključnog značaja za zdrav san i njegov i roditeljski. Budite uporni, ali u isto vreme brižni i razumni prema detetovim potebama. Nemojte ignorisati bebu dok plače kako biste utvrdili raspored spavanja i osposobili je da se uspavljuje bez vas, uverite se najpre da je sa njom sve u redu.