Nastupi besa kod dece

Jedni od načina na koji se deca nose sa snažnim emocijama i frustracijama su agresija i nastup besa, koji često navode roditelje na razmišljanje o disciplini, a nekada čak i na određene poremećaje. Važno je da shvatite da su ovakve situacije normalan deo razvoja kod dece i da nastaju kada deca jednostavno izgube kontrolu nad svojim ponašanjem, usled preovladavanja osećanja.

Šta predstavljaju nastupi besa kod dece?

Nastupi besa se najčešće događaju u periodu između 1. i 4. godine kod deteta. Kao što smo već naveli, nastaju kada emocije sa kojima ne može da se nosi preplave dete, a to je zbog toga što se u ovom uzrastu emocionalne i socijalne veštine tek razvijaju. Dete ima doživljaje i senzacije za koje nema adekvatnu reč, radnju ili reakciju uopšte. Nije retkost da se nastupi besa događaju i tokom 5. godine, ali stručnjaci napominju da bi u tom uzrastu morali biti manje učestali i da se vidno prevazilaze.

Što se same reakcije deteta tiče, roditeljima je možda već jasno kako jedan nastup besa izgleda, jer su mu verovatno do sada barem jednom svedočili – plakanje, vrištanje, udaranje, skakanje, ponekad i povraćanje, bacanje stvari, udaranje nogama o pod, padanje, ili čak zadržavanje vazduha. Ovo iskustvo je vrlo zastrašujuće i stresno za roditelja, ali isto toliko, možda čak i više, je i za dete. Roditelji bi trebalo da shvate uzrok ove pojave kako bi razumeli ponašanje deteta, nastupi besa se dešavaju kada se poklope okolnosti poput: stadijuma u razvoju, nadražaji iz okoline i stanja organizma. Ona se događa kada je dete gladno, iscrpljeno, ljubomorno, pod stresom, kada oseti preovladavajuće emocije poput besa, tuge, straha, brige ili sramote… Nekada je i temperament jedan od faktora koji utiče na ovu pojavu – ako je dete eksplozivnog karaktera, suočavaće se sa više nastupa besa nego ono što je mirnijeg temperamenta.

Kako se nositi sa nastupima besa kod dece?

Pre svega, važno je da shvatite da ova pojava ne govori o tome kako je vaše dete nevaspitano, bezobrazno ili želi da vas osramoti ili iznervira. Nastup besa je gotovo kao poziv za pomoć. Ono ne zna šta da uradi u takvoj situaciji, ne shvata šta je pravilna reakcija i oseća se uplašeno jer oseća nešto za šta nema reči kojim bi ga opisao i predstavio. Iz tog razloga, pristup roditelja je najvažniji. Kažnjavanje ili iskazivanje sličnog ponašanja usmerenog ka detetu, nije rešenje. Jedan od bitnih koraka jeste da utvrdite da li je možda neka fiziološka potreba izazvala ovakvu eksploziju emocija, da li je vreme da se promeni pelena (ako je dete nosi), da li je gladno, žedno ili povređeno? Ukoliko je u pitanju neki od ovakvih slučajeva, reagujte tako što ćete sanirati potrebu, a zatim objasniti detetu da postoje i drugi načini da se ovako nešto iskaže.

Pokažite da cenite njegova pohvalna ponašanja, recite mu kada ste ponosni na njega jer je uradio nešto dobro. Ovakva ohrabrenja imaju vrlo pozitivan uticaj, što više pažnje dete dobije na neku njegovu reakciju ili radnju, veće su šanse da će je ponoviti. Ostanite smireni tokom ovih nastupa besa, kako bi dete uočilo da ima boljih načina da se reaguje na situacije. Na ovaj način, možete mu pomoći da se smiri, bolje nego kada i sami izgubite živce i iskritikujete ga.

Važno je da pokažete detetu da ga razumete i tako mu pomognete da i samo shvati dvoje doživljaje. Recite nešto poput: “Jasno mi je da si uznemirena jer ti je brat uzeo igračku”, ali nemojte odobravati agresiju: “Razumem da ti smeta kada neko ne deli sa tobom slatkiše, ali neću ti dozvoliti da zbog toga udaraš tog nekog, ili da povrediš sebe jer si besan”. Dok ovi nastupi besa traju, ostanite uz dete. Čak iako je nasilno i pokušava da vas odbije, budite blizu kako biste mu pokazali da ste tu za njega, bez obzira na to šta proživljava ili šta je uradilo. Ono se mora osetiti prihvaćeno i sigurno, ne bi li shvatilo da emocije treba iskazivati kakve god da su i da one ne predstavljaju zastrašujuće doživljaje kakvim ih smatra.

Roditelji najbolje poznaju svoje dete i ukoliko ste već uočili neku šemu po kojoj se ovi nastupi dešavaju ili ste otkrili koji su to okidači koji navode dete na ovakvo ponašanje, izbegavajte ih. Recimo, ako se ono uznemiri kada idete u posetu prijateljima ili dok je u prodavnici, pokušajte da mu skrenete pažnju sa draži iz spoljašnosti tako što ćete poneti njegovu omiljenu igračku ili ćete razgovarati sa njim u tim kritičnim situacijama o školi, drugarima ili nekoj temi koja ga interesuje. Ukoliko primetite da se njegovo raspoloženje menja, navedite ga na razgovor o tome šta oseća. Pokušajte da mu pomognete da opiše sve senzacije koje doživljava i na neki način ga smirite tako što ćete ga upoznati sa njegovim emocijama, koje predstavljaju sasvim normalnu stvar, na primer: “Možda ti je dosadno i osećaš se pomalo besno jer čekamo toliko dugo u redu. Brže će nam proći vreme ako igramo neku igricu nego ako razmišljamo stalno o tome, šta ti misliš?”.

Kada nastup besa počne, kasno je za pregovaranja, upamtite to. Ne pokušavajte da smirite dete ili da pregovarate sa njim jer to najverovatnije neće imati uspeha. Stručnjaci preporučuju da ignorišete ovakvo ponašanje sve dok se ne privede kraju, naravno, trebalo bi da budete blizu i da pazite da dete ne povredi sebe ili druge svojim ponašanjem, ali to je sve. Nemojte se mešati u situaciju, samo ga udaljite od izvora stresa i dajte mu jedan “tajm-aut”. Tek kada se smiri, postaće moguće da razgovarate sa njim o tome što se upravo desilo, ali svako pridavanje pažnje nastupu besa može za dete predstavljati znak da je moguće ostvariti cilj ako se ovako ponaša.

Radite na unapređenju detetove emocionalne inteligencije i na otklanjanju agresije iz njegovog ponašanja. Kada shvati da postoje različite emocije, imenuje ih i uz vašu pomoć definiše šta ih sve prati (kada smo besni, osećamo se kao da ćemo da puknemo od napetosti), može mnogo lakše da podnosi situacije i da reaguje u skladu sa emocijama onako kako je prihvatljivo. Ovo možete da učinite i kroz igru, čitanje bajki ili prostim razgovorom o različitim situacijama koje su se dogodile ili se mogu dogoditi u budućnosti, kako biste pripremili dete za njih.

Šta ne treba da radite kada se dete ovako ponaša?

Nemojte popuštati. Ako je dete počelo da iskazuje bes jer ne želite da mu kupite nešto ili ako mu ne dozvoljavate da nešto učini – nemojte menjati svoje odluke samo da biste ga zadovoljili i tako zaustavili ovo ponašanje. To nimalo nije pametna strategija, jer dete shvata da može da manipuliše, odnosno da ovakva reakcija osvaja nagradu.

Ne treba da sasvim ignorišete dete i da se pravite da je u pitanju sasvim normalna situacija. Kao što smo naveli, ne reagujte na ponašanje tako što ćete pregovarati ili kritikovati dete, ali ipak budite pored njega kako bi shvatilo da ima vašu podršku u ovim situacijama. Treba da shvatite u kojoj meri se ono oseća prestrašeno zbog senzacija koje su ga preplavile, iako možda ne deluje tako, ono želi da ste pored njega. Nemojte mu se rugati, smejati ili vikati na njega, ostavljati ga nasamo, jer mislite da će to da ga navede da prestane sa nastupom besa.

Kažnjavanje nije najbolje rešenje. Već smo napomenuli, dete se ne ponaša ovako jer želi da vam naudi, da vas osramoti ili je nevaspitano. Naročito u ovom periodu, nastupi besa su česti i imaju gotovo jedinstven razlog – prekretnica u razvoju deteta. Oni predstavljaju priliku da dete nauči nešto, ali ne putem kažnjavanja. Možda bi najbolje rešenje bilo upotrebiti strategiju koja uključuje “tajm-aut”.

Obratite pažnju na znake poremećaja

U slučaju da nastupi besa kod deteta predškolskog uzrasta traju duže od 25 minuta ili ih doživljava 20 puta mesečno, vreme je da posetite psihologa kako biste otpisali moguće poremećaje. Naravno, događa se da je dete uporno i da ovakvo ponašanje traje i do sat vremena, ali sledeći put će biti mnogo kraće. Upozorenje važi kada su nastupi besa konstanto dugi i stanje deteta se ne poboljšava. Agresija i povređivanje drugih i sebe samog, nisu retkost, ali trebalo bi da zabrinjavaju ukoliko se dešavaju većinom vremena. Dete bi moralo da napreduje po ovom pogledu i ukoliko ste i sami počeli da ga učite da ovo ponašanje nije prihvatljivo, trebalo bi da ima pomaka. Ukoliko to nije slučaj, potražite stručnu pomoć.