Roditelji čija deca imaju određene smetnje i poremećaje, priznaće da odgajanje nije nimalo lako, ali da se na kraju dana osećaju kao da su prihvatili najveću nagradu koju bi im svet mogao dati. Pored današnjeg načina života, društvenog sistema i osuda kojima su poremećaji “nagrađeni”, roditelji moraju da obezbede svom drugačijem detetu, sigurno okruženje, ljubav i negu koja im je neophodna. Ne čini se nimalo lako, ali je u svakom slučaju moguće.
Kako se ovo odgajanje odnosi na čitavu porodicu?
Ukoliko je u pitanju poremećaj pažnje, autizam ili bilo koji poremećaj u ponašanju, poznato je da dete ima poteškoće sa zapažanjem, učenjem, kontrolisanjem nagona i emocija, mišljenjem i planiranjem stvari u budućnosti itd. To znači da je potrebno nadgledanje, posvećivanje pažnje od strane svih ukućana, kao i maksimalna tolerancija. Dete sa ovakvim poremećajem, kao što smo već rekli, ne razmišlja o tome šta govori i često nije u stanju da se skoncentriše na određenu radnju i prati instrukcije koje su mu date. U takvim situacijama, moguće je da doživite neprijatnost jer je reklo nešto pred gostima ili ukućanima. Ovo zna da bude ozlovoljavajuće za čitavu porodicu, roditelji osećaju kao da stres i strepnja preovladavaju, a deca često imaju utisak da sva pažnja odlazi ka detetu sa poremećajem. Napominjemo, ovo ne mora biti tako. Kada znate koje su to moguće situacije u kući gde postoji dete sa poremećajem, uradite sve što je u vašoj moći da ih sprečite. Ne možete biti spremni na apsolutno svako delo koje će dete učiniti, kao ni na promene u odnosu između njega i braće i sestara. Možete ga okružiti ljubavlju i razumevanjem, edukovati ostalu decu, pomoći im da se shvate koliko vremena zahteva dete sa poremećajem i posvetiti im pažnju koju i ona sama zahtevaju.
Roditeljstvo kod deteta sa poremećajem
Nije nimalo lako odjednom prihvatiti da postoji nešto sa vašim detetom što nije uredu/uobičajeno i shvatiti koji je najbolji pristup da se sa tim nosite. Svaki roditelj je unikatan i pronalaziće sam načine koji će odgajanje deteta sa poremećajem učiniti manje stresnim. Prvi korak bi svakako trebalo da bude jedan od najtežih, a to je upravo prihvatanje činjeničnog stanja. Iluzija savršenog je kratkotrajna. Neki su svesni svojih mana, neki ne, ali one svakako postoje. Vaše dete je rođeno nesavršeno baš kao i sva ostala deca na ovome svetu. Umesto što se koncentrišete na sam poremećaj, pokušajte da promenite način razmišljanja i obratite pažnju na druge sposobnosti vašeg deteta, one koje ga predstavljaju u najboljem svetlu. Ako malo bolje razmislite, vaš dan se ne sastoji samo od brige, nervoze i jurnjave oko deteta, tu su i lepi trenuci koje možda ne cenite/naglašavate dovoljno. Pozitivnost je ključ u prihvatanju vašeg deteta kao nesavršenog i jedinstvenog. Kada počnete da verujete u svoje dete, dajete mu samopouzdanje koje mu je neophodno za razvoj ličnosti.
Ne treba da tugujete i verujete kako će poremećaj ili određena smetnja da degradira vaše dete po pitanju njegovog uspeha ili karijere. Već smo napomenuli da dete ne definiše njegov poremećaj, već celokupan skup osobina koje poseduje. Možda voli crtanje koje mu jednog dana može doneti uspeh, možda zavoli školu i zainteresuje se dovoljno tako da sruši granice koje su mu nepravedno nametnute, možda energiju koju ima usmeri na poslove ili aktivnosti koje nisu moguće bez tog entuzijazma i hiperaktivnosti. Koliko samo postoji slučajeva gde su osobe sa poremećajima ili smetnjama, izgradile impresivnu karijeru i rade ono što vole. Ne treba gubiti nadu. Možete pomoći detetu na putu ka njegovom ostvarenju tako što ćete mu dati maksimalnu podršku i ljubav koju zaslužuje.
Trebalo bi da napravite raspored radnji tokom dana, da utvrdite gvozdenu rutinu koje ćete se držati kako biste stvorili sigurnost. Detetu je mnogo lakše kada zna šta se od njega u datim trenucima očekuje, a roditelji proživljavaju manje stresa kada su uvereni da će se situacije odvijati kako su i zamislili. Uvedite rutinu kada su u pitanju obroci, buđenje i odlazak u krevet, igra, škola, domaći zadaci, sport… Pomozite detetu da ispuni svoje vreme tako što ćete ga upisati na neki sport ili prosto provodite vreme crtajući, gledajući crtani sa njim, igrajući se napolju itd.
Organzacija ima veliku ulogu u roditeljstvu. Stvorite pravila kojih ćete se strogo držati, napravite tabelu u kojoj ćete svakog dana označavati da li je ponašanje deteta bilo pohvalno ili ne i ne zaboravite da reagujete i na dobra dela koje dete učini, a ne samo na ona loša. Napravite sistem koji će se zasnivati na nečemu poput malog zakonika vaše kuće. Na primer, svaka radnja će imati svoju posledicu, postoji određena nagrada za određene postupke, ponašanje ne sme dostizati granice koje su neprihvatljive itd. Mnogo je lakše odgajati dete sa poremećajima u ukalupljenom okruženju jer mu jasna pravila bivaju lakša za absorbovanje, a samim tim i poštovanje.
Nemojte verovati u sve negativne vesti vezane za vaše dete koje čujete od drugih. Da, možda ono ume da ispolji eksplozivan temperament, ali to ne znači da je uvek krivo u svim situacijama koje ga zadese. Ne dozvolite drugima da koriste poremećaj vašeg deteta kao objašnjenje za svaku situaciju. Budite njegov advokat koji će ga braniti umesto da ga slepo kritikujete. Škola, deca, pa čak i komšije ili ljudi iz okruženja uopšte, mogu lako da vas navedu da mislite da je vaše dete skrivilo nešto, što možda i nije istina. Potrudite se da uvek poslušate i njegovu stranu, kao i da porazgovarate sa decom koja su bila tu kada se određena stvar dogodila.
Moguće je da dete sa poremećajem nema sasvim razvijenu emocionalnu ili socijalnu inteligenciju. Ovo može da stvara problem u školi ili u društvu opšte, jer ono može da prekida razgovore, upada u reč ili prosto deluje tako da nije u skladu sa emocijama druge osobe jer ih ne razume. Zadatak roditelja, kao i svih članova porodice, jeste da pomognu detetu u razvoju ovih inteligencija (pogledajte članak “Poboljšajte emocionalnu inteligenciju kod deteta”). To može biti učinjeno i kroz igru lutkama, razgovor o ponašanju i svojim i tuđim osećanjima, što može dovesti do svesnosti o emocijama. Trebalo bi da pomognete detetu da stekne prijatelje, jer ukoliko za to ne bude sposobno, može doći do problema poput ismejavanja ili zlostavljanja. Počnite tako što ćete ga upoznati sa malim brojem dece, možda čak i neko iz porodice. Dozvolite im da se igraju i pratite situaciju da biste u slučaju vikanja ili agresije, mogli da zaustavite nasilje. Kada ste sami sa detetom, možete pričati o igri sa drugom decom ili se igrati tako što ćete zamišljati situacije i menjati uloge.
Na kraju, važno je da vodite računa o sebi. Dete se ugleda na roditelje i lako uočava bes i neraspoloženje. Kada brinete o svom mentalnom zdravlju, u stanju ste da se bolje posvetite detetu i prenesete mu pozitivnu energiju. Potražite savet psihologa, bilo da je za vas ili se odnosi na problem vezan za vaše dete. Pitajte pedijatra kada imate određene poteškoće koje mogu biti povezane sa zdravstvenim stanjem deteta i upamtite da niste sami u odgajanju deteta sa poremećajem. Hranite se zdravo, vežbajte i odmarajte se dovoljno, kako bi smanjili stres koji se nakupi tokom dana. Što češće pravite porodična okupljanja u prirodi ili prosto prošetajte parkom sa partnerom i decom, kako biste se odvojili od dnevnih obaveza i još više zbližili sa porodicom u zajedničkim trenucima.