Nakon rođenja deteta, promene raspoloženja, poremećaj rasporeda spavanja, gubitak apetita i nagoni za plakanjem smatraju se normalnim. Telo je pretrpelo veliku promenu i ne može tek tako da se sve vrati u normalu. Za kratko vreme hormoni dostižu svoje minimume, menjaju raspoloženja i čine da se emocije doživljavaju intenzivnije nego inače. Takođe, ženski hormoni, estrogen i progesteron, dostignu velike vrednosti tokom trudnoće te nakon porođaja naglo opadnu i mogu prouzrokovati simptome poput gore navedenih. Ovo traje neko vreme, od 2 do 3 dana i potom se situacija stabilizuje. Međutim, u slučaju da napretka nema i da majka ne može da funkcioniše usled smetnji poput strepnje, snažnog osećaja tuge, plakanja i glavobolje, možda je reč o postporođajnoj depresiji.

Koji su simptomi postporođajne depresije?

Fizičke promene nastale usled porođaja mogu igrati ulogu u razvijanju postporođajne depresije. Simptomi mogu da variraju kao i jačina poremećaja, ali zajedničko za sve žene sa postporođajnom depresijom jesu snažne emocije tuge, gubljenje interesa za bebu, osećaj napetosti i anksioznosti. Poznati su i osećaj bezvrednosti kao i nametanje misli o povređivanju sebe ili bebe. Zabeleženi su teški slučajevi pri kojima su žene zaista učinile ubistvo i/ili samoubistvo usled delovanja postporođajne depresije. Iz tog razloga je važno obratiti se lekaru ili psihologu ukoliko primetite smetnje.

Primećeno je da tokom postporođajne depresije žena nema koncentraciju i teško joj je da zapamti stvari. Gubi interesovanje za aktivnosti koje su ja ranije činile ispunjenom. Sumnja da se ne brine dobro o bebi i smatra sebe promašajem. Često oseća bes ili ima napade besa. Ne može da ostvari adekvatnu vezu sa detetom. Izbegava porodicu i prijatelje, ima glavobolje, stomačne probleme kao i napetost u mišićima i osećaj praznine (nema pojam i emocije koje su predviđene za neke situacije). Ima osećaj izolacije od okoline, manjak samopouzdanja i prenaglašenu razdražljivost.

Postporođajna depresija se javlja od prvog do dvanaestog meseca nakon rođenja deteta. Međutim, moguće je i da se depresija razvije tokom trudnoće pa da se nastavi i nakon porođaja. Postoje slučajevi kada je ovaj poremećaj trajao godinama, jer nije tretiran ni na koji način. Ukoliko pomislite da će vašem detetu ili partneru biti bolje bez vas ili dobijete nagon da povredite sebe ili bebu – odmah se obratite za pomoć stručnjaka. Posledice postporođajne depresije mogu biti ozbiljne i neophodan je adekvatan tretman.

Ove simptome ne mora da oseća samo žena. Poznati su i slučajevi očeva koji razviju depresiju nakon rođenja deteta. Često umor i briga da li će se muškarac ostvariti u ulozi oca, utiču na nastanak ovog poremećaja. Ovde naravno ne možemo pripisati nakon porođaja zasluge hormonima, jer se kod muškarca ove promene ne događaju. On prosto oseća izuzetan pritisak i stres po dolasku deteta i to može da vodi do bolesti. Simptomi se mogu razlikovati u odnosu na majku, s’ obzirom na to da muške osobe nisu sklone učestalom plakanju, a često ni iskazivanju intenzivnih emocija. U tom slučaju, primećeno je da se osećaju iritirano, napeto, da lako planu, kao i asocijalno ponašanje.

Šta povećava rizik od razvijanja postporođajne depresije?

Jedan od faktora je svakako istorija bolesti kod majke, ukoliko je već imala depresiju, može lako i nakon porođaja da je razvije. Godine majke takođe imaju uticaja na nastanak postporođajne depresije, što je ona mlađa to su šanse veće. Ukoliko već ima nekoliko dece, žena može nakon rođenja još jednog deteta postati depresivna. Osobe sa malo socijalnih kontakata, ili one koje žive same su više izložene riziku.

Kako da znate da imate postporođajnu depresiju?

Dijagnozu depresije mogu dati samo stručnjaci, dakle morate se konsultovati sa lekarom ili psihologom koji će vam pomoći da utvrdite da li je u pitanju ovo stanje. Edinburgova skala postnatalne depresije vam može dati pretpostavku. Odnosi se na stanje u prvih 7 dana nakon porođaja. Ona se sastoji od deset pitanja koja glase:

• Mogu da se smejem i radujem stvarima u poslednje vreme
• Gledam budućnost sa uživanjem u stvarima
• Bespotrebno krivim sebe kada se nešto dogodi
• Anksiozna sam i brinem bez razloga
• Osećam strah i paniku bez razloga
• Prevazilaze me svakodnevne obaveze i teško mi je da se nosim sa tim
• Toliko sam nesrećna da ne mogu da spavam noću
• Osećam se očajno i tužno
• Toliko sam nesrećna da često plačem
• Razmišljam o povređivanju sebe

Ukoliko je većina odgovora negativna, obratite se za pomoć stručnjaka. Naročito obratite pažnju na svoj odgovor na deseto pitanje i zapamtite, ako ne potražite pomoć, može postati nadgrađujući problem. Ako želite, možete lako pronaći ovaj upitnik i način na koji se boduje i tako dobiti preciznije odgovore.

Kako da tretirate postporođajnu depresiju?

Nakon dijagnoze, stručnjak će vam odrediti odgovarajuću terapiju. Najčešće je reč o psihoterapiji u trajanju do 16 nedelja, koja se sastoji u osposobljavanju osobe da uvidi izvore stresa, redefiniše odnose sa okolinom, partnerom (naročito da objasni moguće probleme u tom odnosu), shvati šta smatra neispunjenim očekivanjima i uz pomoć psihoterapeuta, otkloni simptome postporođajne depresije.

Moguće su i grupne terapije sa nekoliko žena koje prolaze kroz identične probleme. Na ovaj način osoba može da ujedno radi i na socijalizaciji i građenju veza sa okolinom, dok saoseća i pronalazi neku vrstu utehe. Često se savetuje i razgovor parova sa terapeutom, kako bi se odnos stabilizovao i poboljšala komunikacija i kako bi se otklonili problemi u vezi. Postoje naravno i lekovi koji se mogu prepisati, ali to je sve moguće jedino uz konsultaciju sa lekarom.

Preporučuje se zdrava ishrana, dovoljan unos vode tokom dana i dovoljno sna. Tražite pomoć od članova porodice i prijatelja oko kućnih poslova ili oko bebe kako biste se odmorili. Razgovarajte sa drugim majkama o vašem iskustvu i potražite savete.

Postporođajna psihoza

Ovaj poremećaj predstavlja retkost među ženama, ali vrlo je ozbiljan i potrebno ga je što ranije tretirati. Javlja se tokom prve nedelje ili do dvanaeste nedelje nakon rođenja deteta. Događa se da majka ne može jasno da razmišlja, vidi ili čuje nešto što nije tamo (ima halucinacije i zablude), misli da će neko da je povredi, da partner ili neko drugi iz njene okoline kuje zaveru protiv nje (paranoična je), ima insomniju (nesanicu) i dobija sumanute ideje.

Može da se dogodi da žena dobije opsesivne misli i ideje, poput toga da je dete zaposednuto, da to nije njeno dete, da ima natprirodne moći, ili da iz nekog razloga treba da povredi dete ili sebe. Ovo stanje je izuzetno ozbiljno i opasno i ponekad dolazi i do neophodnosti za bolničkim lečenjem. Ukoliko primetite neke od simptoma, obavezno se javite lekaru.

Veći rizik od oboljevanja imaju osobe kod kojih postoji istorija bolesti u porodici, poput šizofrenije ili drugih psiholoških poremećaja.

Za slučaj da znate nekog sa postporođajnom depresijom, pokušajte da mu pomognete tako što ćete ga često zvati i proveravati kako je, izlaziti u šetnju, pomagati oko obaveza, biti ljubazan sa tom osobom i strpljiv, omogućavati joj da se opusti dok vi povedete računa o bebi. Ne zaboravite, ako primetite da vi ili neko drugi boluje od ovog poremećaja, potražite savet od stručnjaka i ne određujte terapiju sami bez konsultacije doktora.