Polazak u vrtić predstavlja prekretnicu u životu deteta. Roditelji često pripremajući dete za ovo, stvore snažan pritisak koji utiče na ophođenje deteta prema ovoj ustanovi kao i na sliku koju stvori o njoj. Zapamtite, brojevi i slova, reči na engleskom – svemu će za to doći vreme tokom učenja u samom vrtiću, potrebno je osposobiti dete za ovu promenu u vidu socijalnih veština. Po pitanju socijalizacije, ova prekretnica igra veoma važnu ulogu. Dete je verovatno već imalo kontakt sa drugom decom u parku i na okupljanjima, ali ovo je drugačije s’ obzirom na to da će duži vremenski period provoditi zajedno i to više uzastopnih dana u nedelji. Socijalizacija i doživljaji u društvu su bitni za razvoj ličnosti deteta. Svaki uspeh ili poraz, uticaće na kreiranje samopouzdanja i motivacije i ovaj aspekat ne sme da se zanemari.

Da li je dete spremno za vrtić?

Ako se pitate da li je dete uopšte spremno za polazak u vrtić, postavite ovo pitanje prvo: “Da li je spremno da uči?”. Nemojte vagati između toga da li je savladalo određena znanja vezana za obrazovni sistem, jer to će svakako učiti i tamo. Zapitajte se da li je vaše dete u stanju da sluša drugog i čini kako mu se kaže, kao i da li je sposobno za komunikaciju sa drugom decom i ljudima. Ovde se ponekada morate osloniti i na svoju intuiciju, jer niko ne poznaje dete bolje od njegovih roditelja.

Kako pripremiti dete za polazak u vrtić?

Upoznajte dete sa ponašanjem u grupi. Doći će do situacija kada će morati da deli svoje igračke ili da saopšti ukoliko mu se ne dopada kako ga neko tretira i ono mora znati kako to da učini. Ohrabrite dete da učestvuje u grupnim aktivnostima kad god je moguće. Vodite ga na neku vrstu sporta, ili iskoristite priliku na rođendanima ili bilo kakvim okupljanjima i proslavama, da ga uključite u igru sa drugom decom. Naučite ga kako se igraju neke društvene igre i koja pravila mora da poštuje. Pre polaska u vrtić, izlazite što češće u park ili igralište, gde može da se druži sa drugom decom.

Ostvarite neku rutinu u detetovom životu. Bilo da je u pitanju doručak u isto vreme ili ritual pred spavanje, rutine su značajne jer stvaraju neku obavezu i uče dete da se drži ustaljenih pravila. Ujutru možete napraviti raspored po kom ćete sređivati sobu sa detetom, doručkovati, oblačiti se, prati zube, trčati napolju ili raditi neke vežbe itd. Uveče takođe utvrdite neki red po pitanju večere, kupanja, maženja i pričanja bajki, kao i vremena gašenja svetla. Tokom dana odredite posebno vreme za igru ili šetnju i tako ćete pokazati detetu šta se od njega ubuduće očekuje. Obično i vrtići imaju rasporede kojih se drže, pa ćete učenjem deteta da prati tako nešto, olakšati navikavanje i boravak u vrtiću.

Očekuje se da dete u ovom periodu ima znanje o sebi – svom imenu i prezimenu, uzrastu, adresi i broju telefona roditelja. Bilo bi poželjno da zna i da nabroji svoje delove tela (ruke, noge, glava, šake, stopala, stomak…) kao i da zna neku njihovu najosnovniju funkciju. Ovo podstiče razvijanje samosvesti. Važno je da zna informacije o sebi i u slučaju da se izgubi. Ako mu je teško da zapamti broj telefona, pokušajte da ga naučite to kroz igru – pišite cifre jednu po jednu i ukrašavajte ih sa detetom, uklopite ih sa melodijom pesmice koju ono voli, i slično.

Redovno kontrolišite detetovo zdravlje. Postarajte se da je primilo sve vakcine koje su preporučene za trenutni uzrast kao i da je prošlo sistematski pregled. Neki vrtići imaju u okviru upisa pregled ili ga kasnije obavljaju kao kontrolu, svakako se raspitajte i obavite sve što je preporučeno.

Većina vrtića vam nudi opciju da obiđete prostor zajedno sa detetom pre upisa. Potrudite se da to i uradite, jer će mu ovo olakšati prvi dan. Dobro je da se upozna sa prostorom i da odluči da li mu se dopada ili ne. Tokom ovoga i sam roditelj može da dobije uvid u vrtić, kao i da postavlja pitanja vezana za aktivnosti i prostor.

Počnite sa informisanjem i prikupljanjem jednostavnog i opšteg znanja. Već smo napomenuli da ovo ne mora biti prioritet, ali je poželjno da se barem neki aspekti pokriju, da dete bude upoznato sa nazivima objekata u novoj okolini. Učite sa njim kroz igru – izbrojte koliko ima lopti u parku, vrata u kući, kao i igračaka u kutiji. Naučite ga nekim orijentacionim izrazima – šta znači ispod, iznad, iza, ispred, levo i desno. To takođe možete uz igračke i razne kućne predmete koji mogu poslužiti. Stavite tri jastuka i daljinski i pitajte šta je isto, a šta različito. Ovo će pomoći u formiranju sposobnosti koje će kasnije kroz školovanje biti neophodne.

Pričajte o emocijama i ohrabrite dete da ih iznosi i definiše. Ovo je važno jer dolazi do velike promene u njegovom svetu i to može da izazove jake emocije poput straha i nervoze. Naučite ga da kaže kako se oseća, definišite neke osnovne emocije koje će znati da objasni, pokažite mu na koji način može da prepozna kako se neko drugi oseća i sve to takođe možete kroz igru da učinite. Pravite predstave sa krpenim lutkama, ili tokom igranja pokrenite temu osećanja, na primer: “Meda je baš tužan jer je izgubio svoj jastuk. Da li mu možda treba zagrljaj?”. Kada postane svesno svojih osećanja, dete će biti sposobno da primećuje i emocije drugih osoba. Tako razvija empatiju koja je vrlo korisna u socijalnom životu deteta.

Radite sa detetom na razvoju njegove odgovornosti i veština. Naučite ga da pokupi svoje igračke, skloni svoj tanjir i pribor sa stola, ili da vam pomaže oko sređivanja bašte. Ohrabrite ga za svaki doprinos domaćinstvu, jer na taj način uči o važnosti ovakvog ponašanja za funkcionisanje u zajednici ili grupi. Takođe, učite ga nekim motornim veštinama – kako da seče papir ili karton makazama, kako da veže pertle, opere samostalno ruke, obuče se, kako da koristi lepak ili kako da se igra sa plastelinom. Ovo će sve biti od velike koristi kada dođe vreme polaska u vrtić i naročito je bitno za razvoj deteta.

Ako to ranije već niste radili, organizujte ostavljanje vašeg mališana na čuvanje kod neke odrasle osobe (bake, deke, rođaka, prijatelja, dadilje ili uopšte osobe od poverenja). Tako ćete stvoriti priliku da dete provede određeno vreme bez roditelja, uz autoritet koji mora poštovati. Uradite ovo obavezno pre polaska u vrtić, kako biste upoznali dete sa takvim slučajem i pokazali mu da nema potrebe za strahom.

Kako bi došlo do adekvatnog govornog razvoja i proširenja vokabulara, čitajte deci priče što češće i to oko 20 minuta na dan. Kada završite, pitajte ih da vam prepričaju, ili budite precizni pa pitajte šta se dogodilo na početku, sredini ili na kraju priče. Tražite mu da nacrta likove iz bajke ili da ilustruje priču. Možete ga pitati da nacrta šta se sve nalazi oko njega, takođe. Nabrajajte reči koje se rimuju, možete napraviti malo takmičenje oko toga – zadajte reč i ko navede više reči koje se rimuju sa tom rečju, pobeđuje.

Ohrabrite fizičku aktivnost i kreativnost. Što više trčanja, dobacivanja loptom kao i malih uvoda u različite sportove, to bolje, jer dolazi do fizičkog razvoja deteta. Koristite razne materijale za igru: papir, karton, krep papir, kolaž, plastelin, glina… sve to možete da sečete, savijate, oblikujete i bojite. Naučite dete da pravilno drži olovku i pomozite mu da napiše svoje ime. Možete vi to prvi učiniti svetlim flomasterom ili bojicom, pa on potom može da prati i precrtava.

Važno je pre polaska u vrtić i da dete stabilizuje rutinu po pitanju vršenja nužde. Trebalo bi da je prešlo na nošu ili WC šolju, kao i da je sposobno da kaže kada mu se ide u toalet. Ovo može predstavljati problem odmah u početku, jer neka deca usled izloženosti stresu zbog velike promene, počnu da mokre u krevet ili u donji veš tokom dana. Manje su šanse da se ovo dogodi ako postoji već ustaljena navika i disciplina i ako roditelji pričaju sa detetom o vrtiću i pripreme ga za polazak.

Pripremite se za suze i negodovanje tokom prvih dana ili par nedelja. Detetu je potrebno neko vreme, tzv. period adaptacije na vrtić i trebalo bi da ga razumete. Tokom puta do vrtića, razgovarajte o tome kako će ono da provede dan, šta ga sve tamo čeka i kako će se igrati sa drugarima. Budite pozitivni i ne dozvolite da dete oseti strah ili strepnju dok ga ostavljate tamo. U međuvremenu će prevazići drastičnost ove promene. Neki vrtići nude i mogućnost boravka roditelja tokom perioda adaptacije, što nije loša ideja za razmotriti.