Razgovor o razvodu sa detetom od 5 godina

Tokom razvoda, roditelji nalaze da je jedan od najtežih zadataka saopštavanje deci njihove odluke. Iako deluje kao zastrašujuć potez, uz dovoljno opreznosti i biranja reči ovo može da prođe bez ozbiljnih povreda. Naravno, za dete sigurno ne može proći neprimetno i ono će osetiti promenu, ali na roditeljima je da učine da ta promena načini što manje posledica.

Kako da saopštite detetu da se razvodite?

Najpre je bitno da znate koliko toga dete u ovom uzrastu može da razume i kako izgleda tok njegovog razmišljanja. Ono može da misli o osećanjima i svesno ih je, ali u ovom dobu nije sposobno da priča o njima dovoljno razumljivo. Smatra da se svet okreće oko njega i ovo može biti od velikog značaja kada je u pitanju objašnjavanje da je došlo do razvoda, jer dete može da shvati da je ono razlog tome. Takođe, ono ne može da povuče baš jasnu crtu između realnosti i mašte i često nejasnoće o svetu oko sebe objašnjava fantastičnim pričama iz knjiga ili crtaća. Iz tog razloga, uverite se da mu date odgovore na sva pitanja i da ne izostavite ništa što bi moglo imati značaja za razumevanje situacije. Deca u ovom uzrastu sposobna su da vide vezu između uzroka i posledice, ali to je ograničena sposobnost. Bolje rečeno, mogu da uvide ovu vezu kada je jednostavna, ali ne vide složene odnose koji se mogu javiti (jasno im je da će ako dođe do razvoda, jedan roditelj otići i poneti svoje stvari, ali ne mogu da shvate kakav će odnos tada imati roditelji ni šta je dovelo do razvoda).

Izaberite dobro vreme da saopštite da se razvodite. Ovo je naravno uslovno rečeno, s’ obzirom na to da ne postoji pravo vreme da se detetu ovako nešto kaže. Reč je o tome da ne pokušavate da započnete ovaj razgovor ukoliko dete treba da ide u školu, na trening, u park, ili na spavanje. Treba vam slobodno vreme, kada ste svi u kući i kada ćete imati dovoljno vremena da porazgovarate svi zajedno. Priča o razvodu koja se vodi pred školu ili pred spavanje može da uznemiri vaše dete i da ga udalji od aktivnosti. Može da dođe do nesanice jer je detetu stresna vest saopštena pred spavanje.

Važno je da ne razgovarate pred detetom o razvodu ukoliko niste u potpunosti sigurni da ste se za to odlučili. Ono je možda čulo za ovaj pojam preko televizije, ili zna nekog od drugara čiji su roditelji razvedeni i ovako usputno spominjanje može da ga uznemiri. Sve dok roditelji zajedno ne donesu ovu odluku i dok ne porazgovaraju zvanično sa detetom o njoj, ne treba ni jedno od njih da spominje tu ideju pred detetom.

Ovakvu vest trebalo bi saopštavati dok su oba roditelja prisutna. Tada se izbegavaju situacije u kojima jedan roditelj krivi drugog za razvod i teži se ka tome da se dete uprkos takvoj situaciji oseća i dalje voljeno. Na ovaj način pokazuje mu se da se odnos prema njemu ne menja, oba roditelja ga isto vole i ponašaju se kao i pre prema njemu, jedino se menja njihova veza. Stručnjaci smatraju da ovako dete razvija poverenje sa oba roditelja. Roditelji bi trebalo da isplaniraju šta će reći detetu pre samog razgovora, čisto da bi izbegli teme koje se tiču razloga za razvod, ili bilo šta što bi moglo da izazove svađu pred detetom.

Birajte jednostavne reči koje će što bolje izraziti situaciju vašem detetu i koje neće stvoriti zabunu. Ne idite u detalje koji mogu samo zbuniti ili uznemiriti dete. Ono što je neophodno reći je da roditelji više neće živeti zajedno, ali da će oboje viđati dete i da ga uprkos svemu i dalje vole. Naglasite da do razdvajanja nije došlo jer je dete razlog, jer će ono to pomisliti iako vam to ne kaže izričito. Može da pomisli kako je uzrok razvoda to što nije pokupilo igračke, počistilo sobu ili nije slušalo roditelje. Mora se jasno staviti do znanja da ono nema nikakav udeo u tome i da mama i tata imaju probleme (u slučaju da je dete prisustvovalo svađama, navedite mu to kao primer) i da je ovo najbolje rešenje. Kažite mu da ono ne može izmeniti situaciju jer nije ni dovelo do nje.

Kao što smo već naveli, trebalo bi da izbegavate usmeravanje krivice na supružnika pred detetom. Ne govorite o preljubi, finansijskim problemima, alkoholizmu, upotrebi droge… šta god da je razlog koji je doprineo donošenju ove odluke, iako ste možda pod uticajem snažnih emocija i imate potrebu da ovo kažete detetu – poštedite ga. Dete ovo neće razumeti na pravi način, može u tome da vidi izdaju roditelja (tata ne voli ni mamu ni njega, pa je pronašao drugu porodicu), ili čak i da projektuje neke osobine na sebe. Stručnjaci kažu da se u trenucima kada jedan roditelj vređa drugog ili navodi neke njegove loše osobine, dete oseća povređeno, jer veruje da i ono ima makar polovinu tih osobina. Na primer, ako tata kaže da je mama sebična i lažljiva, dete misli da i ono sadrži ove karakteristike. Čak i kada dođe do rastavljanja i odvojenog življenja, ne pričajte o drugom roditelju loše u prisustvu deteta. Dogovorite se da mu kažete univerzalnu varijantu poput: “Tata i mama se osećaju nervozno i ljuto kada su zajedno i moraju se odvojiti kako se ne bi svađali više”.

Zapamtite, dete mora da čuje da ga roditelji i dalje vole i da se to nikako neće promeniti. Nakon saopštenja uverite se da mu ovo postane dovoljno jasno, prebacite fokus razgovora na to koliko se mišljenja i osećanja mame i tate prema njemu nisu promenila i kako će oboje biti tu za njega bez obzira na razvod braka.

Spomenite detetu da se razvodi dešavaju i u drugim porodicama i da one mogu dosta dobro da funkcionišu uprkos tome. Uverite ga da je ovo donekle normalna pojava i da nije samo na svetu kome se tako nešto dešava. Potrudite se da ne uveličate ovu stvar u detetovim očima dok pričate sa njim. Objasnite mu da ne treba da se brine jer ćete se oboje postarati da mu ne fali ljubavi i pažnje.

Potrudite se da se držite rutine nakon što obavite razgovor sa detetom. Neka redovno ima određeno vreme za jelo, igru, šetnju, dremanje, kupanje i spavanje. Rutine poboljšavaju osećaj sigurnosti kod deteta, naročito kada ih obavlja uz prisustvo roditelja. Takođe, dobro je da naglasite detetu šta će to ostati sve isto i nakon preseljenja roditelja. Ovo može da ohrabri dete i skrene mu pažnju sa loših posledica koje mu izazivaju negativne emocije.

Kada ste rekli ono šta ste imali i to uz pomoć supružnika, spremite se za pitanja. Dete će biti zbunjeno i zasigurno će biti radoznalo. Na vama je da na njih odgovorite i to na što bolji način – imajte u vidu da odgovori moraju biti prikladni i sa što manje detalja o uzroku i krivici.

Koja su najčešća pitanja o razvodu koja deca postavljaju i kako da odgovorite na njih?

Počnimo sa tim “Šta je razvod?”. Potrudite se da ovo razjasnite pre čitavog razgovora, jer dete možda neće obratiti pažnju na to šta mu govorite jer ne shvata o čemu je reč. Dakle pitajte najpre dete da li zna šta znači ovaj pojam. Ako ne, vaš odgovor može biti nešto poput: “Razvod je kada mama i tata čine jedno drugo tužnim i nesrećnim kada su zajedno, pa odluče da više neće živeti zajedno. To naravno ne znači da će te manje voleti ili paziti na tebe, jer se to ne menja”.

Nakon razjašnjenja koja se tiču reči razvod, dolazi pitanje “Zašto se razvodite?”. Na ovo smo vam već skrenuli pažnju – bitno je ne detaljisati i ne kriviti drugu osobu. Izbegavajte rečenice poput “Tvoji mama i tata se više ne vole pa su odlučili da se razvedu”. Ovo može da navede dete da pomisli kako je moguće da i njega prestanete da volite i da ga to uznemiri. Pokušajte da kažete nešto kao: “Tata i mama se nisu slagali i samo su povređivali jedno drugo. Zbog toga su dugo bili ljuti, tužni i svađali se, pa su odlučili da se razdvoje kako bi to izbegli. Ovo nema veze sa tobom, krivi su mama i tata i žao im je zbog toga”. Jako je bitno da umesto “ja, on, ona” koristite “mi”. Na taj način prikazujete detetu da funkcionišete kao tim i izbegavate neprijatnosti i svađu koja može da nastane ako neko okrivi drugog.

Može se lako desiti da dete nakon odlaska jednog od roditelja iskaže želju da ga vidi ili vam kaže kako joj nedostaje. Uverite dete da je u redu biti tužan i da ga razumete. Pokušajte da spomenete kako i ono nedostaje mami/tati koja je otišla/otišao i kako može da je/ga nazove telefonom da razgovaraju kad god poželi, a da će ga videti kada dođe vikend ili dan kada ste odredili da će se posete odvijati.

Moguć je i obrnut slučaj, da dete tokom posete želi da se vrati nazad jer joj nedostaje drugi roditelj (pokušajte da razumete, naviklo je na oboje i pomalo je zbunjujuće biti samo sa jednim po čitav dan). Dozvolite mu da priča telefonom sa tatom/mamom kod kog/koje želi da se vrati. Trebalo bi zajedno da mu spomenete kako su ovo trenuci koje ste se dogovorili da ćete zajedno provoditi i da bi trebalo da ih iskoristi.

Dete će najverovatnije postavljati pitanja koja imaju veze sa njegovim svakodnevnim životom, kao na primer: “Gde ću ja spavati?”, “Ko će da hrani psa?”, “Hoću li i dalje ići u školu, ko će me voditi?”i slično. Već smo naglasili kako deca u ovom dobu razmišljaju, ne vide kompleksne posledice i gledaju na svet kao da se okreće oko njih, pomalo su egocentrični i to je naravno normalno, jer su na tom stupnju mentalnog razvoja. Imajte strpljenja za ovakva pitanja i potrudite se da na njih što bolje odgovorite. Neka zna da će imati svoj kutak i svoju sobu bilo da je kod mame ili kod tate.

Pokušajte da objasnite detetu da ste vi i dalje porodica, kao i da ga i dalje volite i brinete o njemu. Razvod jeste veliki korak i za roditelje i za dete i može biti traumatično iskustvo ako se ne poradi na očuvanju odnosa sa detetom. Redovno razgovarajte, vršite posete drugog roditelja i trudite se da se određene stvari bitne za dete ne promene i da ostanu rutina na koju se oslanja.