Braća i sestre često dolaze u sukobe, bilo da su u pitanju svađe oko igračaka, slatkiša, ili roditeljske pažnje, ovo predstavlja sasvim normalnu i uobičajnu pojavu. Moguće je uočiti da su u ovome neretko prisutna i jaka osećanja i frustracije, koje deca rešavaju međusobno na ovaj način. Ovo može doprineti razvoju njihovih socijalnih sposobnosti (ako nema agresije), jer će dolazeći u sukobe u međuvremenu naučiti da ih rešavaju razgovorom. Događa se naravno da ovaj deo oko rešavanja kasni i roditelji sve teže podnose te sukobe među decom. Nudimo vam par saveta koji vam mogu pomoći da ih izbegnete.

Zašto se deca svađaju?

Različiti temperamenti i ličnosti utiču na sukobljavanje dece. Dete koje je nesigurno i kom je potrebna pažnja roditelja može da izazove zavist kod onog koje je nezavisnije i misli da dobija manje pažnje. Takođe, dešava se da je jedno slobodnog duha i da ne poštuje pravila (bilo kog tipa), dok je drugo odgovorno i mnogo poslušnije, pa ovakve razlike često dovedu do svađe. Suprotnosti kod dece su uobičajen uzrok rivalstvu i to većina roditelja može da primeti i potvrdi.

Svako dete zahteva određen intenzitet pažnje od roditelja. Događa se da dođe do ljubomore jer im ta količina pažnje nije obezbeđena, bilo da je u pitanju dolazak male bebe ili ako je drugo dete bolesno i potrebna mu je nega. Tada je sasvim moguće da se jedno dete oseti zapostavljeno i usmeri svoje negativne emocije prema bratu/sestri, za koga smatra da mu je oduzeo ljubav. Roditeljima se ovo može činiti besmisleno, ali neophodno je shvatiti da deca razmišljaju na ovaj način i da ne razumeju zašto mama i tata moraju toliko često da ustaju i odlaze kod bebe u sobu i slično.

Da san bude neometan!

Pol deteta često može prouzrokovati rivalstvo. Recimo da u porodici postoji žensko i muško dete. Otac često nežnije postupa sa ćerkom (ne mora uvek biti slučaj), a sin koji to posmatra postaje ljubomoran, pa nekad i nesvesno započinje svađu sa sestrom. Međutim, postoje slučajevi kada je obrnuto, kada ćerka oseća da ne provodi dovoljno zajedničkog vremena sa tatom jer je on odlučio da će njenog brata da povede sa sobom npr. na pecanje ili fudbalsku utakmicu.

Kućne resurse je nekada neophodno deliti i to decu može da uzbuni i da dovede do svađe. Deljenje sobe, kupatila, igračaka ili slatkiša, često predstavlja uzrok zbog kog nastaje rivalstvo. Maloj deci je teško da shvate zašto nešto moraju da dele, čini im se nepravedno i odbijaju to da prihvate. Ponekada je u pitanju emotivna vezanost za neki predmet, na primer igračku i kada se od deteta zatraži da je podeli sa bratom ili sestrom, ono se oseća izdano i teško mu je to da učini.

U periodu od 6-10 godina, dete ostvaruje osećaj za pravdu. Ono shvata šta bi trebalo da je pravedno, a šta ne i na osnovu toga može nastati rivalstvo. Definitivno je nepravedno što stariji brat može da ide samostalno na koncert, a ono ne može, ili što kao starije dete ono mora da čuva mlađe dok su roditelji odsutni, umesto da ide na žurku. Roditeljima ovo zvuči sasvim razumno i jeste tako, ali dete u tome vidi samo nepravdu i nejednak tretman.

Kada deca vide kako roditelji rešavaju svoje prepirke, oni se ugledaju na njih. Stav roditelja prema svađama i sukobima može prilično da utiče na rivalstvo među decom. Ako ste osoba koja misli da je svađa i agresija kod dece normalna i ne činite mnogo povodom toga, ili se i sami koristite nasiljem kada ih kažnjavate, velika je verovatnoća da će se deca često sukobljavati i to sve agresivnije.

Deca koja ne znaju na koji način da se nose sa stresom i nelagodama koje doživljavaju, okreću se sukobima sa braćom i sestrama koji mogu da proizvedu loše ako se roditelj ne umeša. Ne želite da se eksplozivne emocije poput besa ispolje kod vašeg deteta tako što će ih usmeriti na brata ili sestru. Ako dete proživljava određeni stres, u školi ili sa drugarima na igralištu, razgovarajte sa njim o tome.

Kako rešiti rivalstvo i svađe među decom?

Ukoliko primetite da se deca svađaju, pošaljite oboje u tajm aut zonu (Pogledajte članak: “Tajm aut – način da uvedete disciplinu bez kažnjavanja”). Izbegavajte da se mešate u njihove sukobe ukoliko ne dolazi do ispoljavanja nasilnog ponašanja. Deca moraju naučiti da rešavaju svoje probleme i prepirke smireno, a ukoliko je neophodno da priđete, učinite to tako što ćete ih odvojiti i ostaviti da razmisle o svemu na par minuta. Snažne emocije su ih možda preplavile i potrebno im je malo vremena da se smire.

Ako mislite da vaše dete ima problem sa deljenjem stvari ili prostora, možete pokušati da suzbijete sebičnost tako što ćete ga uključiti u humanitarne akcije. Pomozite mu da napiše pismo deci koja su bolesna ili žive u domu, predložite mu da odvoji neke svoje stare igračke i odeću koju bi im mogao dati, pitajte ga da li bi želeo da usreći decu koja za Novu Godinu neće dobiti poklone tako što će im on dati neke, razgovarajte o posetama bolnicama u kojima su deca kojima je potrebno malo dobrog raspoloženja za praznike. Humanost oplemenjuje dete na način da ono više ne brine o tome da li će se brat ili sestra igrati sa njihovom igračkom ili ne i ne svađaju se oko poslednjeg keksa kada su svesna da neko nema ni blizu toliko.

Uvedite pravila koja se moraju poštovati. Udaranje, ujedanje, psovanje ili nazivanje pogrdnim imenima mora biti zabranjeno i ne sme se koristiti tokom sukoba. Brat ili sestra ni sa čim ne mogu da zasluže verbalno ili fizičko nasilje i to detetu mora biti kristalno jasno. Ohrabrite ga da komunicita sa njima i da sukobe svede isključivo na raspravu koja će dovesti do dogovora.

U slučaju da svađa zahteva vašu intervenciju, nemojte odmah suditi i kažnjavati dete. Ovo može biti naročito loše ako jedno dete češće upada u nevolje od drugog i stekne utisak da roditelji više vole ovo drugo. Vaš zadatak je da saslušate obe strane, da oboma date šansu i pitate ih kako bi oni rešili dati problem. Ako nemaju ideju, vi im predložite, pomozite im da pronađu kompromis.

Pokušajte da se svakom detetu posvetite u toku dana jednako. Ponekad je dovoljno i samo 10ak minuta nasamo sa roditeljima na dan, da bi se ono osećalo kao da dobija dovoljno pažnje. Organizujte zajedničko vreme u prirodi ili porodično okupljanje, na kom će dete naučiti da ceni porodične vrednosti.

Ako očekujete od deteta da se ponaša zrelo, onda ga pohvalite kada primetite takvo ponašanje. Nemojte samo isticati njegova loša dela i greške, vrlo je bitno da mu ukažete i na ova pohvalna ponašanja. Dozvolite mu da ima svoju privatnost, svoj prostor ili ljubimca jer je važno da ipak oseti da ne mora sve da deli i da ima svoj kutak, da poseduje nešto što je samo njegovo.