Ukoliko dete, najčešće mlađe od jedne godine, premine tokom spavanja, iako je bilo u naizgled dobrom zdravstvenom stanju, reč je o pojavi koju lekari nazivaju sindrom iznenadne smrti. Činjenica da se ona ne može predvideti čini da sve više roditelja strahuje od ove pojave i da ovi slučajevi postaju sve poznatiji. U nastavku teksta, govorićemo detaljnije o ovom sindromu, faktorima, kao i prevenciji koja može da se primeni kako bi se smrt izbegla.

Šta tačno predstavlja sindrom iznenadne smrti (SIDS)?

Sindrom iznenadne smrti (Sudden Infant Death Syndrome) nastaje najčešće kod dece mlađe od 6 meseci, a većina slučajeva je prijavljena kod dece mlađe od 4 meseca. Da bi se slučaj pripisao ovom sindromu, potrebno je da se utvrdi da nije došlo do bilo kakvog poremećaja ili izazivanja smrti. Dakle, nakon istraživanja, neophodno je da se dođe do zaključka da nije došlo ni do kakve traume, kao i da se smrt smatra neobjašnjivom. Tada, moguće je govoriti o sindromu iznenadne smrti tokom spavanja, koji se manifestuje neobjašnjivim prestankom disanja kod deteta.

Moderna nauka i dalje nije otkrila koji je konkretan uzrok ove pojave, kao ni da li postoji jedan isti kod svih slučajeva. Upravo iz tog razloga sindrom iznenadne smrti nije moguće predvideti, a poznato je da je ova pojava najveći uzrok smrti kod male dece. Lekari ne mogu da odrede da li će neko dete doživeti ovaj sindrom, moguće ga je dijagnostikovati tek kada smrt nastupi.

Koji su faktori koji utiču na pojavu sindroma iznenadne smrti?

Iako ne znaju uzrok, stručnjaci su na osnovu statistike i drugih metoda, otkrili da postoje faktori koji mogu da povećaju rizik od smrti kod male dece. Jedan od poznatih jeste pozicija tokom spavanja. Lekari preporučuju da dete češće spava na leđima, jer spavanje na stomaku ili na strani, može da poveća šanse za pojavu ovog sindroma. Međutim, ovo ne treba da znači da boravak na stomaku nije zdrav, naime on podstiče razvoj određenih mišića i tako jača dete, pa se preporučuje da se ono u tom položaju igra tokom dana, uz nadzor roditelja. Takođe, tokom spavanja, dete ne bi trebalo da leži na mekoj površini, kao ni da ima nekoliko prekrivača. Površina poput jastuka ili mekog dušeka, može da dovede do zaustavljanja protoka vazduha i gušenja kod deteta, a previše prekrivača može da izazove pregrejavanje deteta koje je kobno u ovom slučaju.

Još jedan od faktora koji utiče na pojavu sindroma iznenadne smrti je duvanski dim. Dete koje je izloženo duvanskom dimu ima veće šanse da doživi iznenadnu smrt tokom spavanja, kažu lekari. Ako ste pušač, ne bi trebalo da pušite kod kuće, naročito ne u prostorijama u kojima se nalazi beba. Pušenje je izuzetno štetno i za odrasle, a naročito za malu decu i trebalo bi ga maksimalno (ako ne kompletno) izbegavati.

Potvrđeno je da urođene anomalije centralnog nervnog sistema mogu da utiču na pojavu iznenadne smrti kod dece. Drugim rečima, kada deo mozga koji kontroliše spavanje i aktivnosti tokom spavanja nije adekvatnog kapaciteta. Događa se da je u pitanju bilo koji deo ovog sistema (kičmena moždina, nervi ili mozak) koji je nedovoljno razvijen, a može da dovede do smrti tokom spavanja kod deteta.

Prerano rođena deca koja nemaju odgovarajuću veličinu za svoje doba, imaju povećanu šansu da preminu tokom spavanja. Studije su pokazale da je nedovoljna razvijenost određenih sistema organa moguć uzrok nastajanja sindroma iznenadne smrti.

Prevencija sindroma iznenadne smrti (SIDS)

Bitno je da napomenemo još jednom, nauka se i dalje bavi ovim pitanjem, a uzrok nastajanja ovog sindroma je i dalje nepoznat. Iz tog razloga, nije moguće odrediti preventivan metod koji će zasigurno, stoprocentno sprečiti ovu užasnu pojavu. Postoje samo neke mere opreza koje roditelji mogu da primene kako bi donekle smanjili verovatnoću da dete zadesi ono najgore tokom spavanja.

Okruženje tokom spavanja je od velikog značaja, s’ obzirom da se u tim uslovima javlja sindrom iznenadne smrti. Kao što smo već naveli, dete bi trebalo da spava na leđima, ne na stomaku ili na strani. Takođe, u krevetiću ne treba da budu prisutni jastučići, igračke ili dodatni prekrivači koji mogu da spreče dotok vazduha ako se dete nasloni na njih u snu. Ono ne bi trebalo da bude isuviše obučeno za spavanje, dovoljna je jednoslojna pidžama i jedan prekrivač koji ga dovoljno greje i štiti, jer pregrejavanje može da izazove sindrom. Spavanje sa roditeljima ili braćom i sestrama nije preporučljivo. Iako se čini sasvim prirodno, može ugroziti bebinu sigurnost i dovesti do prestanka disanja. S druge strane, preporučuje se da bebin krevetić bude u istoj prostoriji u kojoj su i roditelji, naročito dok je mala.

Neki stručnjaci govore o cuclama kao o dobroj prevenciji sindroma iznenadne smrti, iako nisu baš najbolji izbor kada je u pitanju oralna higijena deteta. Smatra se da one mogu da smanje šanse za nastanak ovog sindroma i da bi bilo najbolje upotrebiti ih nakon što se uspostavi rutina dojenja, a da bi ih trebalo izbaciti iz upotrebe pre prve godine.

Savetuje se da majka vodi računa o ishrani u trudnoći, da ne puši, ne izlaže se duvanskom dimu, kao ni da konzumira alkohol ili drogu. Stručnjaci smatraju da je važno da ona što više doprinese zdravlju bebe i to tako što će u trudnoći voditi računa i o sebi i o njoj.