Veliki broj žena oseća se depresivno ili strepi tokom trudnoće. Razlog tome su promene u balansu hormona u organizmu koje utiču na mozak, a samim tim i na raspoloženje i emocije. S druge strane, žena konstantno oseća promene u ovom periodu i one ponekada mogu biti zastrašujuće i zabrinjavajuće.

Šta predstavlja zabrinutost i uznemirenost tokom trudnoće?

Teško je ograničiti određene simptome i reći da su oni vezani isključivo za anksioznost, jer nisu. Tokom trudnoće normalno je da dođe do poremećaja spavanja, apetita, koncentracije i raspoloženja. Takođe, u redu je brinuti za ishod trudnoće, ali sve dok je to samo briga koja ne ometa svakodnevni život. Postoji nekoliko vrsta anksioznih poremećaja:

• Generalizovani anksiozni poremećaj predstavlja stalnu strepnju i zabrinutost koja nema izvor u realnosti. Simptomi su umor, glavobolja, stalni strah koji sprečava normalno funkcionisanje, slaba koncentracija, bol i napetost u mišićima, poremećen raspored spavanja. Osoba oseća strepnju i ne shvata koji joj je izvor.
• Opsesivno – kompulsivni poremećaj predstavlja nametanje misli (opsesija) i nagon da se vrše radnje (kompulsije) koje će podržavati nametnutu misao. Na primer, osoba konstantno misli da su joj ruke prljave i oseća neprijatnost, stoga svaki čas pere ruke ne bi li to skrenula sa misli. Opsesije su česte i uporne, a kompulsije znaju biti učestale i nakon što opsesije nestanu, kako bi se osiguralo da do njih opet neće doći.
• Panični napadi su takođe vid anksioznog poremećaja. Oni predstavljaju napade pri kojima osoba oseća izuzetan strah i ima fizičke simptome koji to prate, na primer, lupanje srca, povećan krvni pritisak, ubrzano disanje, slabost mišića, nesvestica, gubljenje daha, suzenje očiju itd. Ona takođe može da se plaši napada panike i da ih na taj način izazove.

Napominjemo još jednom, simptomi se mogu poklopiti za uobičajnim pojavama u trudnoći i ukoliko sumnjate da imate problem, obratite se lekaru ili stručnom licu za pomoć.

Naglasićemo da je određena doza zabrinutosti normalna u trudnoći, dolazi do velikih promena i iščekuje se stresni događaj za oba roditelja. Svi ljudi brinu za svoj život, a kada je trudnoća u pitanju, roditelji se brinu za zdravlje deteta, da ne dođe do pobačaja ili poremećaja, strepe da neće biti dovoljno dobri roditelji, kao i da će im se život koji znaju poremetiti. Međutim, ukoliko žena primeti da se više oseća tužno i zabrinuto nego što je srećna i zadovoljna, trebalo bi da se obrati stručnjaku za pomoć.

Ova pojava se ne tretira na neki naročiti način osim ako nema potrebe za lekovima. Inače se problem može rešiti i kroz posete psihologu, kada se razgovorom može ublažiti anksioznost ili u potpunosti eliminisati. Ukoliko imate slučajeve anksioznih poremećaja u porodici, imajte na umu da su vam šanse za razvijanje istih povećane.

Kako da se nosite sa uznemirenošću tokom trudnoće?

Obezbedite sebi prostor za relaksaciju. Stres sa kojim se nosite tokom dana može da utiče na razvijanje stresnog poremećaja. Iz tog razloga, bitno je da kada osetite strepnju, brigu, strah, nervozu ili napetost, odete u prostoriju koju ste namenili za odmor. Neka ona bude zamračena, bez fotografija, tehnologije i drugih stvari koje mogu da odvuku pažnju. U toj sobi možete da meditirate ili prosto smirujete sebe kada dođe do najezde negativnih osećaja.

Spavajte 7-8 sati noću kako biste smanjili anksioznost. Istraživanja pokazuju da nervoza usled nedovoljno sna može da utiče na ovaj poremećaj. Ako noću ne možete da spavate, izbegavajte to da radite preko dana kako biste bili dovoljno pospani uveče.

Hranite se zdravo kako bi organizam imao dovoljno energije i da bi ste poboljšali crevnu floru. Digestivni sistem je dosta povezan sa promenama raspoloženja i treba da težite da ga učinite što efektivnijim. Izbegavajte brzu hranu i trudite se da unosite mnogo voća, povrća, ribe i orašastih plodova.

Razgovarajte o svojim mislima i tegobama. Pokazalo se da samo saopštavanje nekom i deljenje svog problema sa drugima, olakšava napetost i anksioznost. Pričajte sa porodicom, partnerom ili bliskim prijateljima. Ne treba da čuvate crne misli za sebe jer vas mogu još više uznemiravati.

Bavite se fizičkom aktivnošću. Istraživanja su pokazala da se u toku aktivnosti oslobađa endorfin koji ublažava bolove u telu i čini osećaj zadovoljstva. Dovoljno je i samo 10 minuta dnevno da posvetite nekom treningu kako biste izbegli simptome anksioznosti. Pokušajte sa šetnjom, trčanjem, pilatesom ili jogom. Na ovaj način oslobodićete se stresa i napetosti koje ste skupili tokom dana. Ne zaboravite da se pre uvođenja neke sportske aktivnosti posavetujete sa lekarom u slučaju da je ta aktivnost u konfliktu sa vašim stanjem.

Pišite dnevnik. Ako niste raspoloženi da podelite sa drugima to kako se osećate, zapišite u svesku koju ćete samo vi čitati. Ovo pomaže da organizujete svoje misli koje moraju negde biti izrečene. Pokušajte da dodate i na čemu ste tog dana bili zahvalni i šta vas je učinilo srećnom. Ovako ćete nadjačati uznemirenost pozitivnim mislima.

Edukujte se o trudnoći i porođaju. Koristite internet, knjige ili kurseve za trudnice, kako biste saznali što više o promenama koje ćete proživeti i o načinu na koji sa tim da se nosite. Ovako ćete se osećati sigurnije kada promene nastupe ili kada dođe do porođaja jer ćete znati više o tome svemu. Izbegavajte članke koji govore o poremećajima deteta kao i o potencijalnim lošim ishodima tokom porođaja, jer oni dovode do još veće strepnje. Znajte kada je vreme da prestanete sa čitanjem i pribavljanjem informacija. Na kursevima možete upoznati i druge trudnice koje dele određene probleme sa vama i možete razgovarati sa njima.

Duboko dišite. Meditacija se pokazala vrlo uspešna kao terapija protiv anksioznosti. Svega 20-30 minuta dnevno je dovoljno da se oslobodite napetosti i straha. Ne mora to obavezno biti u sedećem položaju, lezite na prostirku na podu i zamišljajte kako dok udišete i izdišete kroz celo vaše telo struji vazduh, kao da je prazan prostor, kao da ste sačinjeni samo od njega. Zamislite kako ste srećni i nasmejani, na mestu gde vam je najprijatnije.

Naučite da kažete “ne” stresnim događajima koji vas pogađaju. Obećajte sebi da vas to neće uznemiravati i nađite prioritete koji moraju imati mesto na vašem umu.

Ukoliko primetite da se vaše stanje ne menja ili da se pogoršava, obratite se vašem lekaru kako bi vas uputio kod terapeuta koji vam može pomoći. On može odrediti tip stresnog poremećaja i razgovarati sa vama na adekvatan način kako bi pomogao u rešavanju ovog problema. Ne treba sami da uzimate lekove za relaksaciju ili smanjenje anksioznosti bez savetovanja sa lekarom, možete ugroziti svoje i bebino zdravlje.