Pravilna ishrana je važna kada je u pitanju rast i razvoj deteta. Sa mnogo nezdrave hrane na današnjem tržištu, potrebno je doneti ispravnu odluku kada je u pitanju izbor namirnica, kako biste se hranili što zdravije. Superhrana se sastoji od mnogo hranljivih materija, bilo da su u pitanju vitamini, minerali, proteini ili antioksidanti.

Borovnica predstavlja najbolji antioksidant kada je u pitanju voće. Vrlo je hranljiva i najbolje je jesti je sirovu. Sprečava nastanak mnogih bolesti, a poznata je po tome što smanjuje šanse za nastanak dijabetesa. U principu, svo bobičasto voće daje mnogo hranljivih materija. Maline, kupine, jagode, ribizle – sve sadrže dosta vitamina, a ujedno i antioksidante koji čiste organizam i pojačavaju imuni sistem.

Pomorandže takođe sadrže mnogo vitamina neophodnih za organizam, kao i kalcijuma, magnezijuma i gvožđa. Utiču na smanjenje krvnog pritiska, ali imaju i protiv-upalno dejstvo na organizam, pomažu pri umoru i depresiji. Mnogo hranljivih sastojaka nalaze se u samoj kori pomorandže, pa bi bilo dobro da vam pređe u običaj da je narendate u npr. jogurt, voćnu salatu ili čaj, kako biste maksimalno iskoristili sastojke koje ovo voće nudi.

Zeleno povrće ima značajnu ulogu u smanjenju šansi za razvijanje kancera. Iako se većina dece buni kada je u pitanju brokoli, spanać ili kupus, trebalo bi da ih vremenom naviknete na ove namirnice u ishrani jer su vrlo važne za razvoj i zdravlje deteta. Istraživanja su pokazala da deca koja se od ranog doba upoznaju sa zelenim povrćem, kasnije nemaju problem izbirljivosti kada je u pitanju hrana. Potrudite se da što ranije uvedete ove namirnice u ishranu vašeg deteta kako biste postigli što bolji efekat.

Avokado može lako da se dopadne vašem detetu. Ubacite ga u sendvič ili u čorbu i napravićete jedan izuzetno zdrav obrok. Ovaj plod sadrži zdrave masti, ne šteti kardiovaskularnom sistemu, a doprinosi energiji u organizmu.

Brokoli, iako nije omiljeno povrće među decom, predstavlja jednu od najpoznatijih supernamirnica. Sadrži mnogo vitamina C koji je važan antioksidant i smanjuje šanse za razvijanje bolesti srca. Obarite ga ili poslužite sirovog, sa pečenim krompirima ili uz neki sos, sve u zavisnosti od toga šta vaše dete voli.

Grašak sadrži više od trećine doze vlakana preporučene za dnevni unos. Vrlo je bitan za ishranu deteta i pokušajte da ga češće spremate u vidu čorbe ili salate, doprineće boljem funkcionisanju organizma.

Spanać zaista ima veze sa snagom koju Mornar Popaj navodi kao efekat. Hranljivi sastojci dovode do stvaranje više crvenih krvnih zrnaca koja su bogata kiseonikom. Postoje mnogi načini za pripremu ovog povrća i uvek možete da se pozovete na poznatog junaka iz crtaća, ako vam je potreban primer.

Paradajz sadrži vitamine C, E i K, koji su važni za pravilno funkcionisanje organizma kao i razvoj kostiju. Ukoliko vaše dete voli sirov paradajz, možete dodati mrvicu ulja i crnog luka i tako napraviti salatu. U slučaju da nije ljubitelj ovoga, istraživanja su pokazala da se koncentracija nekih hranljivih sastojaka poveća ako je paradajz kuvan ili obrađen. Preporučuje se čorba, sos ili kečap kao alternativa.

Lubenica ima vitamine C i A, koji pomažu da se neutrališu slobodni radikali u organizmu koji mogu da dovedu do kancera. Tokom letnjeg perioda možete naći svežu lubenicu koju možete odmah iseckati i jesti, ili ubaciti u blender i napraviti kašu za užinu.

Riba i morski plodovi bogati su omega-3 masnim kiselinama, koje imaju ulogu u razvoju mozga i pravilnom funkcionisanju organizma. Ako vaše dete ne voli konzerviranu ribu (u slučaju da mu ne prija ukus), ribu možete ispeći ili uzeti već prerađene riblje štapiće/pljeskavice, koje nemaju kosti.

Semenke imaju visok sadržaj magnezijuma, proteina i vlakana, kao i vitamina E. Seme suncokreta je odlična grickalica, možete ga kupiti u piljarnicama ili prodavnicama zdrave hrane po niskoj ceni, samo pazite da se mališan ne zagrcne jer to može izazvati odbojnost. Gledajte da ne uzmete osoljeni i prepečeni suncokret, najbolje očuvanu hranljivu vrednost ima onaj sa malo soli. Može biti sjajna alternativa za nezdrave grickalice. Smanjuje holesterol u telu i održava sredinu predviđenu za optimalno funkcionisanje organizma. Trećina šolje suvih i neosoljenih semenki suncokreta sadrži i više nego preporučenu dozu dnevnog unosa vitamina E. Objasnite deci značaj ovih zdravih grickalica i uvedite ih u ishranu – možete ih staviti u kaše, salate ili peciva.

Ovas sadrži mnogo vlakana i proteina neophodnih za organizam vašeg deteta. Dobar doručak može da se sastoji od mleka, ovsenih pahuljica i voća. Ovakav obrok bi trebalo da mu obezbedi dovoljno energije za školu. Ovsena kaša se pokazala kao odlična u borbi sa šećerom u krvi, a primenjuje se i tokom smanjenja zapaljenja kože.

Badem je obogaćen vitaminom E, antioksidantima i magnezijumom, tako da štiti kardiovaskularni sistem vašeg deteta. Nemojte mu skidati ljusku, jer ona sadrži veliku količinu vitamina. Poslužite ga svežeg kao grickalicu, u kolačima, u pahuljicama za doručak itd.

Takođe, i orah i kikiriki sadrže veliku količinu vlakana i proteina i pokazali su se kao prihvaćeni kod dece, naročito kikiriki i puter od kikirikija. Imaju veliku hranljivu vrednost i mogu u manjim količinama da zasite dete. Možete ih staviti u blender zajedno sa voćem da biste napravili još zdraviji napitak bogatijeg ukusa.

Jogurt koji ima mali procenat masnoće može imati vrlo povoljan uticaj po organizam deteta. Sadrži kalcijum, dobre bakterije i proteine, koji doprinose organizmu. Odličan je probiotik i dobro reguliše crevnu floru. Trudite se da ne kupujete voćne jogurte ili one sa različitim dodacima, jer oni sadrže zaslađivače koji su štetni. Uzmite običan jogurt sa malo masti (najbolje bi bilo sa 0%) i u blenderu mu dodajte iseckano voće. Napravite sami voćni jogurt koji će biti mnogo zdravija varijanta po vaše dete.

Cimet je poznat kao začin koji podseća na praznične slatkiše, ali on je mnogo više od toga. Dokazano je da ima antivirusno dejstvo i da je dobar kod otklanjanja simptoma prehlade. Deca ga vole u kolačima, ali možete pokušati da ga dodate u mleko zajedno sa pahuljicama ili da pospete jabuke cimetom i poslužite ih kao užinu.

Višnje sadrže mnogo vitamina, amino kiselina i antioksidanata. Predstavljaju jednu od najzdravijih poslastica, a još ih i deca vole tako da mogu da vam posluže kao užina. Sadrže melatonin, hormon koji reguliše temperaturu krvi tokom dana i noći i reguliše spavanje (ako se uzimaju u malim količinama, u protivnom mogu da budu teške za stomak tokom noći).

Kukuruz se satoji od tiamina koji doprinosi kognitivnim funkcijama kao i energiji organizma. Predstavlja ukusnu namirnicu i naročito je popularan leti, tokom sezone, kada se često kuva ili peče na roštilju. Ne uzimajte kukuruz iz konzerve, pokušajte sami da zamrznete zalihe kukuruza kako biste izbegli zaslađivače i dodatke koji su nezdravi.

Grožđe utiče povoljno na zdravlje srca i krvnog sistema. Prilično je ukusno i deca ga vole, tako da ne morate da ga obrađujete ili spremate kako biste naveli dete da ga jede. Kada ga kupujete, birajte ono sa tamnijom ljubičastom bojom jer sadrži više flavonoida, hranljivog sastojka kojim je ovo voće obogaćeno.

Većinu voća i povrća možete da zamrznete, bogat ukus i sočnost će izbledeti u zavisnosti od brzine zamrzavanja, ali nećete imati brige da će hranljive materije biti oštećene ili da će nestati. Praktikujte ovo naročito sa sezonskim voćem, jer ćete ga van sezone naći samo konzervirano ili obrađeno, što nije najzdraviji oblik.

Mešajte voće, povrće, jogurt i semenke u blenderu za ultra zdrave i hranljive napitke koje će vaša deca obožavati. Potrudite se da pre detetove prve godine uvedete mnoštvo voća i povrća, kako bi se što pre naviklo na zdravu ishranu i kako bi izgradilo snažan imuni sistem.