Usvajanje predstavlja veliku promenu za svakog uključenog, bilo da je u pitanju dete, par koji će ga usvojiti ili njegovi biološki roditelji (pod uslovom da su deo procesa). Sama adaptacija predstavlja formiranje veze između deteta i njegovih novih roditelja, koja se kasnije pravno nimalo ne razlikuje od one koju drugi roditelji imaju sa svojom biološkom decom. Osoba koja se usvaja može biti novorođenče, malo dete, tinejdžer, adolescent, a u nekim slučajevima to može biti i osoba odraslog doba. Razlozi zbog kojih biološki roditelji daju svoje dete na usvajanje su brojni i ne treba zalaziti u pitanja morala i osuđivati. Često su u pitanju finansijsko stanje u kom se oni nalaze, bolest ili invaliditet koji onemogućavaju brigu o detetu, stanje u državi koje može loše da utiče na razvoj deteta…
Postoje usvajanja gde nema kontakta između bioloških i roditelja koji usvajaju dete, a takođe su poznata i ona gde roditelji biraju kojoj porodici će dati svoje dete na usvajanje, ostaju sa njima u kontaktu kako bi mogli da viđaju to dete kroz vreme.
Postupak usvajanja nije nimalo lak
Kada je reč o pravnom postupku, on zna da bude vrlo iscrpljujuć. Učestala pojava je da ima manje dece nego zainteresovanih roditelja. Plus procene i drugi delovi pravnog postupka mogu da potraju i do nekoliko godina. Takođe, nadležni navode da se događa da ljudi već imaju u planu kakvo će dete usvojiti, zamišljaju njegove karakteristike i pre nego što se suoče sa izborom. Mnogo dece je romske nacionalnosti, ima određene poremećaje ili je ometeno u razvoju, što se nekim roditeljima ne poklapa sa idejom koju su imali na umu. Ukoliko razmišljate o usvajanju, dobro razmotrite vaše razloge za taj čin. Imajte u vidu da ne postoji katalog na osnovu kog vam se dostavljaju deca koju ste odabrali, već da je to pre svega jedan altruističan potez sa kojim morate biti saglasni i koji zahteva toleranciju.
Pripremite se za usvajanje
Od velikog je značaja da pre svega budete psihički spremni za usvajanje i dolazak novog člana porodice. Neka deca koja su na usvajanju su bila zlostavljana, imaju tešku životnu priču i tragove na ličnosti koje će zauvek nositi. Zapitajte se da li ste u stanju da se nosite sa tako nečim, koliko vaša empatija doseže i da li će vas učiniti preosetljivim. Kao budući roditelj, morate biti emotivno stabilni kako biste predstavljali oslonac vašem detetu, imajte to u vidu pre usvajanja.
Ne treba da brinete o tome da li ćete se snaći u pelenama, prvim rečima, ili ako je dete starije – u upisivanju u školu i promeni okruženja, u teškim pitanjima koje će postavljati itd. Sve su ovo brige koje muče i sve ostale roditelje. Nemojte misliti da zbog ovakve nedoumice vi odstupate od ostalih ili da će svi da upiru prstom u vas. Učinili ste dobru stvar i uzeli dete kako biste mu omogućili zdravo odrastanje, razvoj će da teče verovatno kao i kod sve ostale dece i skoro ništa vas neće razlikovati od drugih roditelja koje možda koristite za poređenje. Nepojmljiva količina truda, neophodna da se odhrani dete, nikog ne ostavi ravnodušnim!
Mnogi se plaše da će dete kada dovoljno odraste, početi da se raspituje za svoje biološke roditelje i da neće znati kako da mu saopšte određene činjenice. Stručnjaci savetuju da je najbolji način da se ovaj problem prevaziđe, upravo iskrenost, ali oblikovana tako da bude prikladna za dete. Nikako se ne preporučuje puka direktnost ili pokretanje ove teme onda kada dete nije spremno za nju ili ne govori o njoj samostalno. Budite spremni na neprijatna pitanja koje će ljudi možda postavljati vama ili samom detetu, o njegovom poreklu ili o razlikama koje su uočljive. Pripremite ga i naglasite mu da su njegova priča i koreni stvar koja se tiče samo njega i da ne mora da je deli sa drugima ako ne želi. Moguće je da do ovakvih pitanja dođe dok je dete još malo, naročito ako ima drugi tip kože nego roditelji. Najvažnije je da mu u takvim trenucima budete podrška i da mu date što iskrenije odgovore i to na što pažljiviji način. Dobra ideja je da se napravi album sa slikama koje možete zatražiti od socijalne službe, koje govore o detetovom životu pre dolaska u vaš dom. Ukoliko uspomene koje nosi iz tog perioda nisu lepe, započnite novi album sa njim i tako označite novi početak.
Zbog čega bi trebalo da usvojite dete?
Jedan od vodećih razloga bi trebalo da je altruističan motiv. Deca koja su na usvajanju često su doživela brojna uznemirujuća iskustva (pod tim ne mislimo na lošiji kvalitet života u bučnoj i siromašnoj porodici gde nikad nema novaca za sladoled, a na decu se urla non-stop), nego neprimereno životno okruženje, nasilje, zlostavljanje… Roditelji koji usvajaju decu bi trebalo da se vode željom da pomognu, da obezbede detetu adekvatan razvoj i kvalitet života. Sa ovim dolazi i promena u celoj porodici koja bi trebalo da je spremna na dolazak deteta tako što svi članovi mogu da prihvate i poštuju njegovo poreklo, kao i da su spremni da učestvuju u obezbeđivanju porodice i toplog doma za novodošlog člana.
Ukoliko iz nekog razloga niste u stanju da imate svoje biološko potomstvo, to ne znači da ne možete da imate decu. Usvajanje daje priliku ljudima da se ostvare kao roditelji, da popune prostor jednim novim aspektom u njihovom životu, koji im je nedostajao. Mogu da osete kako je to kada vode računa o nečijem životu i kada neko zavisi i u potpunosti se oslanja na njih. Ovo možda ne može da se odnosi na sve roditelje koji su pristupili usvajanju, jer svako ima svoje razloge i motivaciju za usvajanje. Važno je jedino da ovom procesu i uopšte ideji o usvajanju pristupite ozbiljno. Dobro razmotrite vaše opcije i odlučite šta vas lično motiviše na jedan takav korak.