Verovatno smo svi čuli za tzv. Mocartov efekat, koji kaže da slušanje klasične muzike može da unapredi inteligenciju i pomogne tokom učenja. Bilo da je to istina ili ne, uticaj muzike na razvoj deteta se ne može zanemariti. Postoji mnogo pozitivnih efekata koje donosi sviranje instrumenta kao i jednostavno slušanje muzike u ranom životnom dobu.
Kako deca različitih uzrasta reaguju na muziku?
Određena istraživanja su pokazala da deca pokazuju sklonost ka muzici koju su slušali dok su bili u stomaku. Novorođenče i mala beba mogu da prepoznaju melodiju iako ne znaju reči. Čim postanu fizički sposobni da reaguju na muziku pokretima, oni će to i učiniti pomeranjem ruku, nogu ili očiju ka izvoru melodije. Kada je u pitanju intenzitet i glasnoća te muzike, za malu decu nije preporučljiva glasna muzika jer može da ih preterano stimuliše i dovede do plača, uznemirenosti i nervoze kod bebe. Sa druge strane, tiha muzika sa nežnim tonovima može imati opuštajući efekat.
Deca do 4 godine počinju mnogo aktivnije da reaguju na muziku. Ona plešu i uče reči pesmica. Stručnjaci navode da je ovo sjajna prilika za unapređenje memorije putem ponavljanja reči pesama. Deca se u ovom periodu okušavaju u stvaranju ritma tapkanjem ili udaranjem u neke objekte, pa je ovo možda vreme da im ponudite kao zanimaciju neki mini-instrument poput metalofona, štapića za udaranje, dairi itd. Naravno, imajte u vidu da dete može da proguta sitne delove i tako se zagrcne, pa bi trebalo da uzimate samo igračke i instrumente koji su prikladni za njegov uzrast.
Deca starija od pet godina pevaju pesmice čisto radi zabave, ne zato što obraćaju veliku pažnju na reči. Ovo je period kada dete intenzivno uči mnoštvo pesmica – u zabavištu, kod kuće, sa drugarima na igralištu itd. Ritam nalaze i u igri, a počinju da istražuju rime kroz nabrajanje reči i rečenica: slatka – patka, devet – krevet itd. Predstavite svom detetu što više pesmica o stvarima koje ga zanimaju, kao na primer životinje, ljudi, igračke i slično. Već kada nastupi školski uzrast, dete je sposobno da odluči koja vrsta muzike mu prija, a koja ne. Ovo može biti dobra prilika za časove muzičkog vaspitanja ili vežbe na nekom instrumentu, ako je zainteresovano.
Uticaj muzike na razvoj govora kod dece
Pre nego što dete počne da govori, ono mumla glasove i slogove. Sa ovim materijalom, beba istražuje visinu i dubinu svog glasa, kao i na koje sve načine može da privuče pažnju roditelja svojim glasom. Elementi koje u ovom dobu sadrži komunikacija između bebe i roditelja se svode na jačinu zvuka, ritam i melodiju. Zvuči li vam to poznato? Sve ove elemente sadrži i muzika, pa je povezanost između govora kod beba i nje veoma bliska.
Od roditelja se očekuje da detetu predstavi muziku i da mu pomogne u daljem razvoju muzičkih sposobnosti. Deca se suočavaju sa problemom ukoliko njihovi roditelji ne porade na upoznavanju sa muzikom – nisu spremna za muzičku edukaciju koju donosi škola. Zbunjeni su svim izrazima, instrumentima i zahtevima programa.
Muzička stimulacija je od velikog značaja za razvoj govora. Dete pomoću pesama i melodija uči slogove, reči, da kontroliše svoj glas i komunicira sa okolinom kroz ritam i melodiju. Na ovaj način, muzika ne samo da utiče na razvoj govora, već i na maštu, kreativnost, verbalnu i neverbalnu komunikaciju, razvoj koncentracije (zahteva slušanje), logičko razmišljanje i pomaže u emocionalnom sazrevanju jer olakšava izražavanje emocija. Muzika predstavlja univerzalan način komunikacije, ne treba joj jezik, dok je jeziku muzika neophodna.
Uticaj muzike na socijalni, fizički i emocionalni razvoj kod dece
Studije su pokazale da muzika ima pozitivan uticaj na smanjenje anksioznosti kod mladih, kao i na bolje snalaženje u rešavanju nekih problema. Slušanje određene vrste muzike koja stvara osećaj “naježenosti” i ubrzava puls, dovodi do lučenja hormona koji je zaslužan za osećaj povezanosti sa drugima, muzika je, kao što smo već rekli, univerzalan jezik i na taj način povezuje ljude. Što se emocionalnog razvoja tiče, melodije i pesme nam pomažu da iskažemo neka osećanja kroz tonove i reči i omogućavaju identifikaciju. Često muzika ima opuštajući efekat na dete i sami znamo da nam određene pesme proizvode neka osećanja koja i danas pamtimo, a često ih se setimo kada pokušavamo da odagnamo nervozu. Kada je fizički razvoj u pitanju, muzika i ovde ostavlja značajan trag. Dete koje sluša neku pesmu ili melodiju, oseća potrebu za pokretom, plesom. Nekada je to jednostavno klimanje glavom, tapkanje nogom, puskanje prstima, dok može doći do izražavanja i plesnih pokreta. Primećena je reakcija i kod veoma malih beba, tako da je uticaj melodije u ovom slučaju nesumnjiv. Ona podstiče na kretanje, što kod dece unapređuje koordinaciju i balans.
Sviranje instrumenta
Već smo ukazali na to koliko je samo slušanje muzike i pevanje značajno za razvoj deteta, međutim, zamislite samo koliko je važan i ogroman uticaj sviranja nekog instrumenta na razvoj brojnih sposobnosti. Mnogi roditelji veruju da će upisivanje deteta na časove violine ili klavira pomoći u razumevanju matematike ili boljim rezultatima iz nekog drugog predmeta. Pre svega, ovakva teorija često dovede do nezadovoljstva kod deteta, jer se bavi nečim što ne želi (u slučaju da roditelji vrše pritisak) i to iz nekog razloga koji ne razume. Vežbe na instrumentima dovode do unapređenog razvoja mozga, ali to se većinom odnosi na motorne veštine (pokreti prstima na primer) i na opštu inteligenciju deteta. Određena istraživanja su pokazala da deca koja sviraju neki instrument imaju razvijeniju snalažljivost u novim situacijama i rešavanju problema koristeći logiku. Ovo uopšte ne mora da se odnosi na matematičke sposobnosti, dete prosto efikasnije uviđa da postoji način na koji možemo da koristimo objekte oko sebe, što ne mora da ima ikakve veze sa npr. računanjem.
Muzičke igre
Možete značajno uticati na muzičku edukaciju kod deteta, koja će doprineti razvoju i to kroz igru. Nabavite zanimljive instrumente za decu ili ih samostalno napravite – metalofoni, štapići, udaraljke, bubnjevi, kutije za davanje ritma, daire, frula itd. Dete se može igrati sa braćom i sestrama ili sa drugarima. Trebalo bi da se smenjuju u sviranju na nekom instrumentu ili da prave ritam neke pesmice dok drugi pogađa naziv iste. Zanimljiva je i igra pitanja i odgovora, gde vi ili drugo dete postavljate pitanje, dok se odgovaranje vrši samo uz pomoć instrumenata, na primer: jedan udar štapićem je “da”, dva udara su “ne”, ili daire su “da” a frula “ne”. Ovako se možete igrati pogađanja nekih pojmova, recimo dete može da zamisli neku životinju i vi pogađate koja je tako što vam ono odgovara samo sa “da” ili “ne”, kroz instrumente. Igra koja bi mogla da se izvede kod malo starije dece podrazumeva sedanje u krug, gde će svako dete imati po jedan instrument, različit u odnosu na druge. Svako ima pravo da jednom bude vođa malog benda ili orkestra, kada započinje ritam ili melodiju, a drugi moraju da ga prate. Ponovo upozoravamo, uverite se da su instrumenti bezbedni i prikladni za uzrast deteta kako ne bi došlo do povređivanja ili gušenja.