Teško da će bilo koji roditelj priznati da posvećuje više pažnje jednom detetu u odnosu na drugo, ali to ne znači da do favorizacije ne dolazi i da ona ne ostavlja tragove. Ovo ne samo da utiče na decu, već i može ostaviti trajne posledice na njih, posledice sa kojim će se boriti kada odrastu.

Šta je razlog iz kog ova pojava nastaje?

Naučnici veruju da favorizacija možda ima neke korene u prošlosti čoveka i njegovom instinktu. Naime, smatra se da su roditelji posvećivali pažnju prvom, najstarijem detetu, jer su se nadali da će ih ono naslediti, brinuti o njima i produžiti vrstu. Ono je dobijalo najviše pažnje i brige, te zbog toga može da bude favorizovano.

Veruje se da redosled rođenja ima mnogo veću ulogu nego što se misli. Naime, kao što smo već rekli, prvo dete dobija mnogo pažnje jer je to roditeljima novo iskustvo i pokušavaju da ga sačuvaju od bolesti, povreda, itd. Smatra se da sličnu pažnju dobija i najmlađe, jer se dešava da na kraju ostane sa roditeljima dok su se ostala deca osamostalila i preselila. Tada roditelji čak i nesvesno posvećuju više pažnje najmlađem detetu. Smatra se da srednje dete dobija najmanje pažnje roditelja i da to utiče na njegovu ličnost. Više o ovoj temi možete pročitati u članku “Kako redosled rođenja utiče na karakter deteta?”.

Na favorizaciju utiču i pol deteta, kao i njegova ličnost. Ako majka oduvek misli da bi se lakše snašla sa ženskim detetom, ona možda posvećuje više pažnje svojoj ćerki u odnosu na sina. Isto važi i za obrnut slučaj. Što se karakteristika deteta tiče, ako roditelj primeti u njegovim osobinama sličnost sa sopstvenim, moguće je da će ga favorizovati.

Dešava se da dete iskusi razne bolesti ili doživi nesreću koja ga načini osetljivim u očima roditelja. Tada oni svesno mogu posvećivati više pažnje njemu u odnosu na drugu decu, iz straha i opreza da mu se nešto ponovo ne dogodi. Ovo možda deluje više razumljivo, ali jednako je loše za drugo dete koje trpi posledice.

Deca se međusobno takmiče i bez ove pojave, a samo njeno prisustvo može da oteža stvari i načini posledice. Psiholozi preporučuju da koliko god to morali da ponovite, deci treba na pitanja “Koga više voliš? Čiji je crtež lepši? Ko je lepše uradio to i to?” odgovarati sa “Oboje jednako”. Čak i kada neko drugi u vašem prisustvu pokušava da istakne jedno dete i napravi razliku, pokušajte to da suzbijete.

Koje su posledice koje nastaju usled favorizacije deteta?

Roditelji bi trebalo da shvate da ova pojava ne utiče samo na odnos među njima i decom, već da se može i odraziti na odnose koje će dete graditi sa drugima kada postane odrastao čovek. Naravno, postoje uslovno rečeno pozitivni efekti. Favorizovano dete ima veće samopouzdanje i veruje da može sve da ostvari. Često je ambiciozno i puno entuzijazma. Retko ima nesigurnosti koje mu ometaju društveni život. Međutim ovo može lako biti mač sa dve oštrice i u ovome postoji i loša strana. Prva stvar – podneta je žrtva, ako je jedno dete favorizovano, drugo (ili druga deca) je uvidelo razliku i osetilo se manje voljenim i vrednim. Drugo – dete koje je dobijalo više pažnje može da ima problem sa budućim odnosima – smatra da niko ne može pružiti dovoljno ljubavi kao što su to bili roditelji i da niko ne može sa tim da se meri. Može da se javi nepoverenje prema drugima, a to utiče na gotovo sve veze kasnije.

Kada je u pitanju dete koje nije dobilo istu količinu ljubavi i pažnje, ne treba ni da se pitate da li je primetilo, jer zasigurno jeste. Deca osete ove nijanse i primećuju razliku jer je traže. Već smo rekli da je kod njih često prisutna kompeticija, zbog toga se trude da uoče ovakve stvari. Posledice mogu uticati na odnos među decom. Učestale svađe se kasnije pretvore u izbegavanje brata/sestre, nekad čak i u potpuno izopštavanje. Stvori se loša energija među njima i gledaju da ne dolazi do susreta. Postoje slučajevi kada braća i sestre nisu razgovarali i decenijama, zbog posledica favorizacije. Može da dođe i do negativnih osećanja prema roditeljima. Dete koje odrasta u ovakvom okruženju ne vidi podršku i oslonac u roditeljima. Nema poveravanja, razgovora o problemima i sličnog i tako dođe do udaljavanja. Nekada na tome i ostane, a dešava se i da dođe do svađa i prepirki koje se završe nepričanjem i otuđivanjem.

Nemojte naivno uzimati favorizaciju. Poznat je slučaj da osoba u dubokoj starosti pati od posledica ove pojave, jer nema adekvatan odnos sa braćom/sestrama ili roditeljima. Takođe, može doći do pojave depresije ili anksioznosti, usled manjka samopouzdanja i verovanja da je osoba vredna. Dete se oseća manje bitno, kao da nije vredno pažnje i truda, lako odustaje jer ne veruje u sebe. Sve ove pojave mogu lako da naprave velike probleme sa psihom.

Da li je uopšte moguće tretirati dva deteta na isti način?

Odgovor na ovo pitanje vas možda iznenadi, ali ne, nije moguće. Ovde sada nije reč o ljubavi i pažnji koja mora biti jednaka, već o ponašanju prema deci. Ona su različita i potreban im je drugačiji, individualan pristup. Različiti karakteri prosto zahtevaju i takvo ophođenje – nemoguće je tretirati energično i mirno dete, mlađe i starije na isti način. Ne reaguje se isto na njihova ponašanja jer su u različitim stadijumima razvoja. Recimo, ne možete jednako tretirati isuviše malo dete kao i njenog starijeg brata/sestru jer ne shvata razlog tome i to neće imati isti efekat.

Ovo ne znači da deci ne treba da ponudite jednake mogućnosti, ako jedno želi na fakultet, a drugo ne, potrudite se da im oboma stavite do znanja da mogu da se upišu ako to hoće. Svako dete treba da ima jednaku ljubav, prava i pažnju koju mu roditelji daju. Možda će jedno češće upadati u nevolje ili će drugo biti bolji đak, ali to je stvar njihove ličnosti, a ne razlog da im se posvećujete više ili manje.