Deci koja se razvijaju je aktivnost potrebnija više nego što možete da pretpostavite. Ona ne samo da podstiče pravilan fizički razvoj, već i usled zainteresovanosti za sport u koji su uključeni, deca ostvaruju psihičke i socijalne elemente koji su im neophodni za društveni život i za samoostvarenje.

Kako sport i fizička aktivnost utiču na zdravlje deteta?

Nezdrave grickalice i zaslađivači čine da sve više dece još u ranom dobu postaje gojazno i bori se sa viškom kilograma. Ovo može da utiče na njihov društveni život (mogu biti verbalno i fizički zlostavljana od strane druge dece), a naročito na njihovo zdravsteno stanje. Dete koje ima prekomernu kilažu ima i veće šanse da u budućnosti razvije dijabetes ili povišen krvni pritisak. Uvođenje nekog sporta u život, može ovo sprečiti. Čak iako dete nije hiperaktivno kao i njegovi drugari i ako deluje da ga ne zanima trčanje, skakanje, ili bilo koja aktivnost – tražite neku koja će ga zainteresovati. Samo fizičko vaspitanje u školi često nije dovoljno za njegov razvoj i trebalo bi da se angažuje i u slobodno vreme. Ako zaista nije sportski tip i ne pokazuje interesovanje ni za jedan izbor koji ste mu ponudili, idite češće sa njim u park ili ga ohrabrite da se više igra na terenu sa decom. Možda se interesovanje u međuvremenu probudi dok se bude bavilo fizičkom aktivnošću.

Sport je važan za pravilan razvoj kostiju. Rast i razvoj u jednom trenutku postanu zahtevni i potrebno je voditi računa o zdravoj ishrani koja će ih podržati kao i o aktivnostima koje će oblikovati mišiće i pomoći detetu da se pravilno razvije. Osobe koje se bave sportom kao deca, najčešće nastave sa tim tokom odraslog doba. Makar se to kasnije pretvorilo u trčanje ili u vežbe u teretani, osoba koja je stekla naviku od detinjstva, lakše će je održavati i kasnije. Aktivnost deteta postavlja osnovu za izgradnju zdrave odrasle osobe.

Kako sport i fizička aktivnost utiču na psihosocijalni razvoj deteta?

U trenutku kada se dete uključi u neku sporstku aktivnost koja zahteva nekoliko dece, ono je započelo društvenu interakciju. Tada ono ne samo da radi na razvoju kondicije, već i na društvenim odnosima u grupi. Dete uči da sarađuje, saznaje šta je timski duh i kako se ponašati u skladu sa time, a takođe i ostvaruje prijateljstva. Ono shvata da svako mora da doprinese kako bi došlo do uspeha. Uči se vrednostima koje se tako ostvaruju, dok s druge strahe saznaje kako se podnosi gubitak.

Trener ima važnu ulogu kada je u pitanju obučavanje. Dete pomoću njega uviđa značenje autoriteta, poštujući ga i slušajući njegove savete. Ono u njemu može da vidi uzor, a samim tim i motivaciju koja će ga voditi do uspeha. Trener je taj koji pomaže detetu da shvati šta je njegova uloga u timu, kako se odnositi prema protivnicima, kao i kako se nositi sa gubitkom meča.

Kada su u pitanju takmičenja, deca će shvatiti šta znači izgubiti i kako sa tim da se nose. Gubitak mogu da shvate kao znak i motivaciju da se trude više nego ranije i tako rade na sebi. Pobeda predstavlja opravdanje njihovog napora. Žrtve koje podnose (npr. slobodno vreme) i izuzetan rad, mogu da ih nauče kako ne postoji lak način da se nešto postigne.

Neki stručnjaci kažu da dete razvija samopouzdanje kada se bavi sportom ili nekim fizičkim aktivnostima. Ono dobija pohvale i ohrabrenja od roditelja, trenera, učiteljica i drugih ljudi iz njihove okoline i to utiče na njihovo samopouzdanje. Takođe, uči da prihvati kritike i da radi na sebi, smatra se da bi roditelji trebalo da ga usmeravaju i daju kritike kao što ga i pohvaljuju.

Primećeno je da su deca koja se bave sportom takođe sposobna da razvijaju svoje sposobnosti neophodne za školu. Oni unapređuju svoju prostornu inteligenciju u nekim aktivnostima i to može da pomogne u nekim predmetima. Takođe, pokazuju posvećenost i naporan rad koji može biti preusmeren i na učenje u školi.

Sport i fizička aktivnost utiču na raspoloženje deteta. Ono je zadovoljno i srećno nakon neke aktivnosti usled hormona koji deluju na njega. Poznato je da i deca mogu biti depresivna, anksiozna ili da imaju česte košmare, sport im pomaže da se oslobode stresa i tako poboljšaju svoj svakodnevni kvalitet života i raspoloženje. Aktivnosti doprinose odmornosti, a samim tim i boljoj koncentraciji i pamćenju. Dete koje se umori tokom treninga bolje će spavati i manje će se buditi noću usled košmara, kažu stručnjaci.

Na kraju, napomenućemo koliko sport ima veliku ulogu u pravilnom iskorišćavanju slobodnog vremena. Umesto da dete sedi za računarom, konzolom za igrice ili koristi tablet/mobilni telefon, fizička aktivnost će ga zaokupirati i još doprineti njegovom fizičkom i mentalnom zdravlju. Važno je da roditelji ne pritiskaju dete da se bavi sportom koji mu se ne dopada, kao ni da ga ne forsiraju tokom takmičenja ili sličnih događaja koji mogu doprineti razvoju njihove karijere.

Preporučuje se da se cela porodica uključi u sportske aktivnosti – da trče zajedno, rade vežbe, planinare, voze biciklove, itd. Ovako će deca razviti zdrave navike koje će zadržati i kasnije kao odrasle osobe. Takođe, na ovaj način se članovi porodice zbližavaju i rade na međusobnim odnosima, provodeći kvalitetno zajedničko vreme.